Ратник

ИНЖИЊЕРИЈА 21

казамата, касарни и панцирних кула које не могу пробити ни разорна зрна најјачих калибара; из саобраћаја : — од примене и употребе обичних ручних колица за песак и земљу до брзовозних локомотива; из електротехнике : — од примене и употребе обичних кућевних звонцаи телефона до Хјузовог телеграфа, Марконијевог бежичног телеграфа и телефона и телефоније под земљом и кроз земљу; из оптике: — од познавања и употребе најпростијих оптичких справа и инструмената до хелиографа и рефлектора; из индустријске хемије: — од познавиња разног грађевинског материјала до познавања и свестране примене експлозивних материја свих врста; из хидрошехнике: — од подизања и уређења водовода, снабдевања водом логора, тврђава, касарни, болница, израде бунара и чесама до коришћења водених токова и израде брана и канала водених и т. д., и т. д. — Као што се види, овај задатак обухвата познавање, примену и употребу скоро свих грана технике, изузев оружне технике и то само у неколико (јер и код ње примена инжињерских средстава омогућава најпотпунију употребу и дејство), дакле свега што су ум човечји, његова радиност и индустрија створили и ставили у службу човека и човечанства. Јер и војске као оружани народи нису ништа друго до део човечанства, са једним специјалним задатком вођењем рата.

С погледом на овај специјални задатак за војску, који има своје нарочите законе и потребе, сва та техничка средства код војске треба да буду што простија, што савршенија и што издашнија у резултатима, да би у рату, који се, као што је познато, редовно води под нарочито тешким приликама и условима, могла дати стварне користи и до краја издржати и истрајати. Све то на сваки начин захтева њихово дубоко и свестрано познавање, јер без познавања нема ни избора, а још мање примене. — Отуда потреба сталног праћења свих напредака на пољу технике и сталног контакта са развићем технике и индустрије, да би се своја спрема могла одржавати на савременој висини. Јер, код познатог. данашњег огромног развоја технике и иидустрије и брзине са којом се то дешава, без претеривања може се рећи, да онај који само 5 година пропусти у своме раду биће 50 година у губитку и задоцнењу. — Ово би био у другом реду задатак инжињерије као рода оружја.

У трећем реду долази задатак: сва стечена и прикупљена знања и искуства неговати, ширити и преносити на целу војску, на остале родове оружја, у колико би њима требала, и све ово стално освежавати. Да буде, дакле, расадник техничких знања за целу војску. Јер остали родови сами, поред својих