Ратник

22 о РАТНИК

редовних задатака, томе се не могу посвећивати у довољној мери, Само ће тако бити спроведен закон поделе рада, само ће се на тај начин обезбедити потребно јединство духа и мисли код целе војске.

Свему овоме треба додати још познавање чисто војних ствари и наука, без чега нема ни правилне ни сагласне примене техничких средстава и напредака.

Кад се сад има у виду и узме у обзир, да су поједине гране технике толиког обима да људи цео свој век посвећују познавању само појединих грана, да код војске толиког специјалисања не може бити, да је с погледом на услове рата војсци потребно обезбедити и дати оно што је за дати период најбоље и најсавршеније, онда држим да је јасно, колика се пажња мора обратити на избор представника инжињерије, на њену интелигенцију, на кор инж. официра уопште. Ради потпуности и веће очигледности овде треба још имати у виду и услове под којима у рату има да ради и задатке које добија, често, један најмлађи инжињерски официр: избор и утврђивање положаја за здружене одреде па често и за дивизије; израда мостова преко великих река, као што је Морава, Вардар, Сава; пројектовање и израда комуникација за аутомобилски саобраћај од 40—50 км. дужине. — Овако велики, а при томе сложени, задаци и скопчани са силним материјалним издацима, нису за људе са малом и слабом интелигенцијом. Буду ли ипак њима поверени, жалибог и времена и утрошене људске снаге и материјала!

Улога инжињерије као рода оружја у заједници са осталим родовима оружја, као што се види, више је помажућа а не решавајућа. Ипак, и та помажућа улога често добија толики значај да постаје не само од решавајућег значаја но им од пресудног. За потврду овога не треба да идемо далеко. Случај наше несрећне и неуспешне операције на „Чеврнтији“ најбољи је доказ за то. Толике наше тамо жртве, онолики наши заробљеници који су болно утицали на наше сународнике у Срему и Војводини да буду поколебани, да клону, да изгубе и оно мало вере што су имали у наш коначан успех, несреће које су се одатле, од 24. августа 1914. год. почеле низати, да нас отпрате у Албанију и на Крф и да се заврше тек 2. септембра 1918, год. — зар сва та несрећа није дошла, као што је познато, само због тога што цео дан није могао да буде подигнут један мост преко Саве! Што смо, дакле, за ову операцију дошли технички неспремни: што нисмо имали ни довољно ни савременог техничког наоружања које се зове мостови материјал и мостове потребе 2! Оне тада наше силне жртве зар не беху најречитији протест против нерада и не-