Ратник

34 РАТНИК

спреме код самих јединица, никакве резерве није било ни код армија, ни код дивизија. За радове на комуникацијама није чак било никакве организоване радне снаге ни каквих било помоћних и преносних справа. — После слома Поћерекова требало је нешто предузети за оправку испроваљиваних путова, да сад наше трупе на граничном фронту поред све своје славе не би помрле од глади! Сче пионирске јединице биле су бачене на оправку путова: за Шабац преко Близанских висова и Коцељеве и за Лозницу преко Ваљ. Каменице, Осечине и Завлаке. Требало је тада проћи и видети ове путове, н. пр:: Близанске висове, долину Рабаса, Велику Грабовицу или Ваљевску Каменицу, Плавањ, долину Мочионице, долину Јадра! Глиб коњима до трбуха! Провалије на путу да у њих цела кола са запрегама пропадну; по киломатар лево и десно од пута земљиште избраздано и исечено колотразима! То су наше сироте коморџије врдале лево и десно од пута и тражиле где било чврсте земље за себе и своју стоку! Такве сад путеве требало је оправити и за саобраћај успособити без икаквих уопште средстава а о подесним и практичним и да се не говори. У капама и у пешевима од шињела доносили су људи камен који су купили по терену; народ деца и жене истеривани су да у карлицама и двоколицама са јунадма и теладма купе камен и износе на пут! Али каква средства такав и успех рада. — Са оваквим средствима и по зимском и кишном времену тешко је било оправити и мање пропале и разбијене путове. „Шта! зар ја могах га 10 дана пола Србије очистити од непријатеља а ви један пуш за толико време не можете оправитши!“— рећи ће једном један од наших команданата армије. „Тако је“, одговори потчињени коме су биле упућене ове прекорне речи, „само са путовима је као и са виноградом: не тражи молишве но мотике. Код операција се много што шта постиже и маневром, а код пушова ништа ! Сваки сантиметар треба амо израдити и одрадити, а ми немамо чиме да радимо!“

Овакво је стање у наоружању пионира- продужено и на Солунском фронту. Нешто је мало било поправљено, али много не. И тамо се осећала оскудица у свему што је требало за један брз и успешан рад који би могао ићи у ногу са покретом трупа. И тамо је нпр. пут Гуменџе—Ливаде, звани „пут за Србију“, (ово су му име дали сами војници), кроз један врло каменити терен, израђен већином одока и са оваквим истим примитивним средствима. А путеви Сакулево—Бач —Скочивир и Бањица —Живоња—Скочивир израђени су прво каменом прикупљеним и донетим у капама и пешевима од шињела. Где је се уз пут нашло какво гробље: турско или хришћанско, све једно, каква порушена зграда или црква, — било је као поручено.