Ратник

ИНЖИЊЕРИЈА 33

народних идеала, — у чему, разуме се, није могла изостати ни инжињерија. —- Сваки појединац, тежећи да превазиђе и самога сабе, није хтео дозволити да изостане иза другог. У другом реду — има се благодарити необичном труду и залагању официра за време мира да личним радом самоучки (!) допуне ону своју скучену техничку спрему, коју им је давала школа, а за време рата — да истрајним и неуморним радом до самопрегоревања изврше поверене им задатке, ма и са примитивним средствима кад бољих нису имали! Да, самоучки! Самоуци су били командири и команданти пионира, командири минера, командири железничара, командири телеграфиста; самоуци—референти по дивизијама, шефови одсека и начелници одељења у министарству! Свуда само самоуци! Нигде места, школе, курса, завода, установе, — где би ови људи поступно и по извесном плану и систематски били припремани за ове положаје и звања, где би добијали потребна знања, спрему и обуку за дужности које их могу очекивати и које ће им се поверити! — Ништа, а ове дужности како су везане са великом одговорношћу и материјалним трошковима2! Тако се то ето код нас олако гледа и на најозбиљније ствари. За ово нека им је свака хвала и признање.

Да су тако заиста радили, наводим само овај пример. Један командир једне пионирске чете добија од свога команданта дивизије наређење да се крене ка р. Пчињи и да код места Х... подигне мост за прелаз свих родова оружја „од месног материјала“. У примедби наређења стајало је као напомена: = „Напомиње се командиру да на 40 км. унаоколо од места прелаза нема никаквог месног материјала“. Довде је још лепо. Додајте сад томе, да је такав задатак дат пионир. чети која је у своме наоружању од техничке спреме имала свега 4 сикире, 2 кесера, и 1 тестеру, дакле ни сврдлова, ни бургија, ни кланфи, ни конопаца, ни жице, ни лаких макара — и апсолутно ништа више. Сад ја питам свакога, шта је могао да ради у овој прилици тај командир чете са овако богатим алатним наоружањем (21): 4 сикире, 2 кесера и 1 тестера, — да би подигао мост од 60—80 м. дужине „од месних средстава“, кад ових „на 40 км. унаоколо нигде није било“, кад ни у примедби ни у наређењу ни помена није било да секомандиру уз наређење шаље какав чаробни или бар Мојсијев штавић2! И командир је ипак извршио овај задатак и подигао наређени мост на време! Како2г — То би требало питати њега и његове војнике.

Ово је, истина, била пионирска чета 2. позива, али ни чете 1. позива нису стајале много боље са својим техничким наоружањем. Са тако потпуним (!) наоружањем пионири су поведени и ушли у један савремени рат. Поред тако оскудне

РАТНИК, СВ. ХП. 1921. 4