Ратник

32 РАТНИК

оружја: пешадији, коњици и артиљерији, и то више њима но телеграфистима. Уз то, срећним случајем такође, налази сем такав официр који је ову потребу меродавнима умео довољно да представи и образложи, ангажујући се и сам за то толико, да као војник многе ствари ради противно издатим наређењима! То би га, да није било рата, на сваки начин одвело пред војни суд, али то је и наше дивизије лругог позива одвело њиховој телефонској и телеграфској спреми, без чега тешко да би виделе и једну телеграфску жицу. Ето којим је путем и по. коју се цену могло код нас доћи до неког успеха! —

Од установа које су се старале о материјалној инжињ. спреми, имали смо т. зв. Инжињерски Арсенал, у којем се могла израдити добра српска сикира, добар дрвени понтон, добро весло и други мостови материјал, добра мостова кола, и то. је све. Али у Арсеналу није било ни једне механичхе и моторне направе за савремени ради бржу продукцију. Све је: рађено искључиво радном снагом. За то је рад био необично спор; требало је месецима и годинама чекати да се сврши оно што треба, најпростији послови, и да се никад не сврши све што треба. Поред тога, такав рад био је несравњено скупљи но на другој страни, и за државу нимало економичан. Зато је цела установа само животарила и имала 10—12 официра и чиновника у управи, а свега 7 — 9 мајстора, радника у радионицама!

Кад се све овоу мислима повеже и процени, кад се све изложене чињенице узму у обзир, онда је закључак прост и лак, и сваком мисаоном човеку, а не само једном интелигентном официру, биће јасно: колико је овај наш род оружја био. занемарен, запуштен и остављен самом себи.

Тако је изгледала наша инжињерија до и уочи великих ратова за ослобођење, са таквом је спремом и наоружањем она ушла у ратове, толико је старања и бриге поклоњено. њеном подизању и усавршавању. По својој спреми наша инжињерија према осталим родовима оружја несравњено је ниже стајала. Истина обмундировно није била рђаво, али техвички била је и гола и боса!

Што је овај род и под оваквим условима и са оваквом. техничком спремом за време ратова ипак одговорио своме позиву и извршио своју дужност ништа мање и горе од осталих родова оружја, сем једино на Чеврншији, — а да их је извршио знано је и познато свима који су рад овога рода оружја пратили и ценили за време рата — што је, велим, извршио и он своју дужност, има се благодарити разним узроцима. На првом месту, општем полету и патриотском расположењу целог народа за рат, за остварење давно жељених.