Ратник

ИНЖИЊЕРИЈА 31

бистрина бољим рекрутовањем официра били стално осигурани 2!

Материјална спрема. — У овом погледу још је горе било. Изузев нешто савремене спреме код телеграфиста, друге гране инжињерије нису имале ништа од савремене инж. спреме и наоружања. Пионири нпр. сем ашова, сикире, пијука, тестере и сврдла нису знали ни за какву савременију спрему. Ни специјалних возова, нити спреме за паковање и ношење „алата; ни пловних средстава, ни чамаца за радове на води; ни механичких бушара за камен и земљу; ни гвозденог коља за препреке, ни преносних препрека, ни таласастог лима за заклоне; ни најобичнијег педометра и других справа за. трасирање и обележавање путова, ни лаких макара ит.д. — У опште ничега што би овај важан род инжињерије колико то„лико више оспособљавало за радове под савременим приликама, и што би његове радове скраћивало на најмању меру ради добитка времена за остале родове оружја. Све што су радили, морали су својом снагом одрадити и израдити, сваки «сантиметар руком ископати и одчукати. Код понтонира исто. Сем дрвених, старих Приљевиних понтона и чамаца, за други европски мостови материјал они нису знали нити га видели. Метални понтони, моторни чамци, или бар средства за постављање мотора на обичним чамцима, били су само ствар давнашњих жеља наших понтонира и ствари о којима су они «слушали да негде постоје. Кад су сеовењихове старе дрвењаре на јулском и августовском сунцу расушиле, кад се нису имале нити могле где квасити да забрекну, икад је из маршевне колоне требало наилазити право на реку: на подизање моста у маршу, — онда су се дрвењаре при спуштању у воду давиле и тонуле! Непријатељ је ту, не дрема и не пита зашто смо ми тако неспремни дошли да вршимо прелаз на његове очи и пред његовим носом, — и отвара ватру. Паника. Чеврнтија!

Код железничара ствар је још горе стајала. Док су пионири и понтонири нешто и имали од спреме, па какве такве, "железничари апсолутно нису имали ништа. Ни једног колометра, ни једног вагонета пољске железнице, ни једног метра преносних мостова, ни једног сантиметра жичане железнице. Ништа! Били су обучени да се могу употребити као прости железнички радници за радове на железницама, и ништа више. "Зато се на војишту и не појављују као уређена команда и на своме правом задатку.

Телеграфисти једини били су срећни да имају највише савремене техничке спреме, али и они не све што је требало. И за ово што су добили имају да благодаре срећном случају да је њихов материјал био потребан и осталим родовима