Ратник

оцене и ПРИКАЗИ 157

рошћу изломљени људи. Мали број изузетака потврђује правило. Васпитање је деловало тако да је нерве одузимало, да су чак и принчеви који су рођени на врху друштвеног реда,. који су морали бити опредељени за владање и вођење, били често мало одлучне, бојажљиве природе.

Погрешна политика била је разлог те су мржња нација и распад ушли дубље у војску и официрски кор, због све мањег избора у попуни.

У Угарској је отпуштен Тиса — погажен је принцип већине, што је и довело на владу мањину мањине — комунисте. После „велике амнестије“ издајници су поново дигли главе, а добри синови Монархије гинули су на фронту и тако плаћали погрешке круне.

Монархија је била трула, но не у темељу, него у вођењу.

У критиковању дипломације, у излагању циљева ратних на Балкану, у Италији и Русији, писац долази до закључка да је рат на свима странама био без сврхе, а да су насупрот све земље улазиле у рат са пуно циљева. Томе је крив географски положај, поред несретних унутарњих прилика.

Каже се, даје Фрања Јосиф рекао: Моја је несрећа што нисам могао наћи ваљаних мужева. Када се зна карактер старога монарха, онда је јасно зашто их није могао наћи. Боље су биле лакејске природе.

Говорећи о словеначком иредентизму, писац, жучно напада Др. Жолгер-а и Др. Хрибара.

%

У одељку „Припреме за рат“ каже писац. да је погрешна политика натоварити сву бригу — припреме — војним министрима и војсковођама. Војници су имали само да одреде како најбоље треба спремити народну снагу, а да она буде спремна и до које мере, ствар је политике. Самотамо где нема државника, где нема Бизмарка, да у руке врховног поглавара стави крв и гвожђе, налазимо ту појаву да будући војсковођа за долазећи рат мора све потребно да отима од политичара или и од војног министра, или,да проси, да се меша у политику и да у очима масе постане подстрекивач на рат.

Погрешно је било рачунати са Италијом и Румунијом. Када је у почетку рата отпала помоћ Италије — 2 корпуса у Елзасу, — на чије су место узета 2 из иначе слабе армије из. Ист. Пруске — Француска је могла целу снагу употребити против Немачке.

Да је немачка народна снага употребљена у оној мери