Ратник

оцене и ПРИКАЗИ 159

посл. одбрана). Хрватска ландштурмска бригада у Комбинованом корпусу (у Мачви 1914.) имала је 4 пука по 3 батаљона и свега 1 батерију. Обвезници једног пука имали су 9000 деце!

Писац је као к-дант Ратне Школе био мишљења да су све сличне формације сувишне и штетне, аако се ипак желе остварити, морају бити потпуне, са већим придавањем артиљерије и осталих делова. Шеф ђенералштаба био је мишљења да су те формације стварно допунске, но он мора — рекао је — мислити на изненађење. То је, изгледа, био његов „сјоц“.

Резултат је био: непријатељ није био изненађен, лако му је било изаћи на крај с овим формацијама, али су ове од одличних елемената рђаво формиране трупе свуда подбациле и имале силних губитака. |

„Одличне трупе 29. пешад. дивизије пале су 1914. у Србији (операције код Шапца) на половину бројног стања. У ово време марш-пук дивизије био је негде на руском војишту. Све молбе да се упути допуна биле су узалудне. На крају крајева добио сам одобрење да придати марш-пук чешких пукова уведем у састав дивизије. Захвалио сам се на томе, јер су последице биле недогледне. Убрзо затим предаде се један марш-батаљон овога пука Србима. Само једна од слабих, али неизмешаних чета 29. пешад. пука и артиљерија, као и енергично ангажовање бригадира, спасоше борбену ситуацију“. |

Бесмислена употреба марш-формација — увек са ужасним губитцима — престала је тек онда када су формације извучене у позадину за обуку и попуну.

Недостатак експлозивних материја утицао је те се није могао израђивати довољан број граната. У почетку рата било је само 500 метака на топ и оскудица се убрзо осетила. Једини тешки пољски топ била је хаубица 15 см.. али није била за пољску војну, због непокретности; домет је био само 5000 м. Срби су имали покретљиве хаубице 12 см. и 15 см. најновијег модела са дометом преко 8 км. Како је то утицало на трупе, јасно је.

Обука је за време мира зашла на лажан пут. Маневар је био све и претворио сеу лов на „решавајуће тачке“ висове, шумске парцеле, места ит.д. у изванредно напорна кретања, гужву без икаква реда. Нарочито је рђаво употребљавана коњица. У своје се време причало, вели писац, да је шеф ђенералштаба, када је на маневрима код Мезерича дошло до највеће гужве и када је 1 коњичка дивизија, сасвим исцрпљена и неспособна за покрет, пала у руке противне стране на тргу у Мезеричу, рекао: То је рат.