Ратник

162 РАТНИК

довољна способност вођења јасно показала и открила целом свету неуспех првих операциских планова.

Писац завршава одељак овако:

„Поред свих недостатака и мана, била је ц. и кр. војска која је 1914. г. отишла у рат за одржање Монархије, најзгоднији и најсјајнији инструменат победе. Трупе оружане моћи биле су и по официру и по војнику најбоље што је монархија икад ставила у руке командног елемента.

У одељку: „Операциски планови Централних Сила. Узроци њиховог неуспеха“ расматра писац најпре немачки план генерала грофа зећнеНеп-а и узроке неуспеха.

Признаје да је за план против Србије дознао у Бечу на улици; други су, вели, дознали у кавани Зећуагхепђего. Писац је одлучан противник правца јадранско-мачванског, акције „са двају фронтова“. Налази да је Србија у томе делу најнеосетљивија. У томе се потпуно сложио са генералом коњице фон Клобучарем, који је по ратном распореду предвиђен за к-данта 5. армије (1914. год. Капск — 8. и 18. корпус и 9 брд. бригаде). Обојица су одлучно за правац моравски, за прелаз код Београда. Ако би се морало остати при првом правцу, тражили су: израду друмског моста код Брчког (жељ. друмски постоји), маскирање друма Бјелина—Зворник, израду „друмова до Дрине, израду магацина итд.

Операцијски план израђен је у главном још 1907. год., док је још шеф ђ. штаба био моп Веск, а помоћник Роџогек. Као основа био је захтев да се заштити Босна. Писац није могао дознати, да ли је спољни политичар наговорио ствараоце плана на овај корак, или их чак и присилио, те је толика пажња обраћена томе елементу политичком, који се могао задовољити на сасвим други начин. Писац правилно вели: „Најбоља заштита Босне против српског упада и против устанка Срба у Босни била би аустро-у арска армија код Крагујевца“.

Као присталица правца моравског (долином Мораве), писац критикује правац дрински (јадранско-мачвански), доказујући да је мала, готово никаква корист од напада „са двају фронтова“ (обухватне основице), а да се све незгоде јако истичу: највећа дужина (Бјелина—Крагујевац 160 км.) слабе комуникације, релативно слаба насељеност, тешко снабдевање итд. О овој теми говорио је слушаоцима Ратне Школе у мају 1913. год. — и предавање је литографисано.

На другом правцу прилике су друкчије. Због развијеније жељезничке мреже с обеју страна, водених путева и друмова, овај је правац најзгоднији за употребу јаке армије. Правац води у срце Србије, на њему су 4 најбоље друмске линије.