Ратник

оцене и ПРИКАЗИ 163

Мало романтично замишља писац препад на Београд, овлађивање жељ. пругом, мостом и тунелом код Рипња. О овоме препаду није говорио слушаоцима са појмљивих разлога.

И ако су се прилике од 1907. год. јако промениле, остало се при староме плану. Ратне припреме и операцијски планови морали су се у главном оснивати на многим комбинацијама које су биле вероватне: рат почиње са Србијом, а друге се силе уплећу, рат почиње с другим коме се Србија придружује, рат са Србијом и Русијом једновремено или готово једновремено. Писац је дознао тек за време рета — у почетку — да су била 2 ратна (и операцијска) плана: минимални и максимални случај. Минимални: главна маса против Русије, ландштурм и делови 1. линије бране територију од упада Срба (Утврђења на главним правцима није било. Почетак код Вишеграда. По плану Копгада хоп Нббепдогјћа предвиђена су сва). Максимални: рат почиње само са Србијом и треба га што пре свршити, јаким снагама. — Мешање осталих могло се предвидети од почетка рата. Морало се утврдити, бар у главним цртама, држање ц. и кр. војног водства при прелазу са максималног на минимални случај.

„У самом почетку изгубило се у времену. 19-тог јула пала је одлука, 23. јула предата је нота, 25-тог у 6 сати по подне напустио је посланик Београд. Војне мере (романтични препад!) нису одмах предузете. Ноћу 25./26. објављена је мобилизација 8 корпуса, а 28. јули одређен као 1. дан мобилизације. 31. јула општа мобилизација.

Максимални план, и ако је рат с Русијом био неизбежан, остао је и даље у снази. 2., 5. и 6. армија отпочеле су стратегијски развој на Дрини и Сави.

У почетку је била намера аустр. Врх. Команде да сама управља операцијама против Србије, а генерал коњице уоп Втидегтапп да прими главну команду на руском војишту, Изненада наступи промена: командант 6. армије (РоНогек) прими операције против Србије (5. и 6. армију). 2.-га армија морала је бити спремна за покрет у Галицију, али је морала да потпомогне и напад 5. армије (акцијом код Шапца), а да се много не веже. Положај 2. армије био је и сувише незгодан, неодређен.

Та је неодређеност и донела злих последица. Када се осетила потреба, због надирања Руса, да се и 9. армија из Срема пребаци у Галицију, то се заокретање на север сев. исток није могло извршити због погрешног схватања у штабу Врховне Команде армија, да се пре завршетка концентрације пребацивање не може извршити; разлог им је био и то што су пруге у Угарској заузете. Касније се показало

п=