Ратник

164 РАТНИК

да се могло извршити (случај се поновио у офанзиви у Јужном Тиролу 1916. год.). Последица погрешног схватања била је: 2. армија није се ангажовала цела против Срба, претрпела је непотребне, бесциљне губитке и касно је стигла за оллуку у Галицији.

У Берлину су очекиволи вест о заузећу Београда; са заузећем је рачунао и енглески мннистар спољних послова и мислио је да ће се криза на томе завршити.

Нестрпљење је обузело и к-данта Балканских снага. Натеривао је 5. армију на офанзиву и за почетак је одредио 12. август. 5. армија још није била готова, но к-дант је остао при своме. |

19. авг. поче офанзива. 5. армија пређе Дрину код Лознице и Бјелине, део 6-те арм. код Вишеграда. 2-га армија позвата је да потпомогне 5б-ту армију.

„Пренагљени напад сувише слабе 5. армије није имао стална успеха. Прешла је преко Дрине, али је попустила пред контра-нападом бројно надмоћнијих Срба и мораде се повући преко Дрине после осмодневних бојева, пуних губитака.

9, армија пребацила је преко Саве, код Шапца, делове А. корпуса 14. авг. Пошто су ове трупе морале остати близу Саве и нису смеле продирати к југу, остаде ова помоћ без дејства. Команда 2. армије повуче убрзо, после 2 дана, своје трупе на сев. обалу Саве.

Када је 5. армија српским нападом потиснута на Дрину и када је дошла у опасну ситуацију, обратила се К-да Балк. снага поново за помоћ 2-гој армији. К-да 2. армије која је већ примила заповест да иде у Галицију, пребацила је опет делове 4. корпуса и 29. пешад. дивизију преко Саве код Шапца, где се ове трупе заплетоше у тешке бојеве.

Пошто је 5. армија била принуђена на повлачење иза Дрине (20. авг.), пребациле су сеи трупе 2. армије иза Саве. Тешки губитци, никакав успех били су резултат и овога потхвата. Тешко осећање да се бесциљно борило притискивало је трупе.“

Из догађаја у Галицији и Ист. Пруској такођер се не може извести заједнички операцијски план. Изгледа да је сваки

радио на своју руку.

Политика је — као и код Немаца — пропустила основе за стварање операц. плана, који би обећавао потпун успех према двогубом противнику Србија—Русија: прегазити слабог противника Србију пре него што тешко покретни див, Русија, узмогне да развије своју снагу.

„Сваки напад, особито против у сили надмоћнијег противника мора се упутити на откривена, слаба места противника.