Ратник

30 РАТНИК

Битка на Марни и овом је приликом посведочила како је огроман значај моралних снага. После изгубљене битке на граници, после изгубљеног великог и најплоднијег дела своје отаџбине, после мучних одступних маршева, који су за лево француско крило износили на 300 километара, 12 маршева, француска војска не губи морал. Она верује у себе и своје војсковође, који јој објашњавају: да се непријатељском маневру мора маневром одговорити и да ће се то учинити чим за то погодан моменат дође. Тако је и било, јер се француска војска и у данима недаћа није осећала побеђеном.

У тим се данима испољише незгодности због необједињеног командовања код савезничке стране. Те су незгодности још дуго трајале и отклоњене су тек у пролеће 1918. године, када је Фош постао главним савезничким командантом.

И на тактичком пољу има важних запажаја.

Још при првим сусретима констатовано је, да је ватра модерног оружја један од првостепених елеменаша у борби. Немци се много жале на дејство 75 мм. француског топа, којим су тешко проређиване њихове трупе. Дејство немачких 105 мм и 210 мм граната више је моралног него ли материјалног значаја. Али зато ова немачка тешка артиљерија има већи домет од француске пољске артиљерије, а то је пак елеменат неоспорне надмоћности.

Митраљез је оруђе, према којем нико није индиферентан, које својим моралним и материјалним дејством моћно господари на бојишту.

Немачка авијација испољава извесну навикнутост у потпомагању артиљерије при њеном дејству.

Инструкцијом још од 24. августа, поред осталог, Жофр примећује и захтева већу координацију у раду пешадије и артиљерије: Ужасно дејство ватре приморава, да се пешадија не упућује у напад пре но шишо је изведена озбиљна припрема аршиљеријом.

Сада се јасно видело, да је артиљеријска припрема напада неопходна и да није довољно да артиљерија потпомаже пешадију само у току њеног јуриша. Пре пешадијског поласка на јуриш артиљерија треба својом ватром морално и физички да потресе непријатеља, да му знатне делове привеже и онеспособи за контра-нападну акцију, да разруши заклоне тамо где су подигнути, а и да контра-туче непријатељску артиљерију.

Мала дубина у распореду нападне пешадије. — Велика јачина ватреног дејства захтевала је да пешадија не излаже непријатељској ватри своје јаке и густе делове, него само минималне снаге и у повољном распореду. Да би се при та-