Ратник

ЕВОЛУЦИЈА ИДЕЈА О НАПАДУ И ОДБРАНИ 31

квом поступку против непријатеља, у времену решења, ипак могло имати довољно снаге, остало је једино да се пешадија распоређује по дубини и при нападу тако креће, да њени позадњи делови благовремено пристижу да ојачају акцију предњих. Место тога у почетку се виђаху густе и дуге стре„љачке линије, којима је ватра наносила врло велике губитке. Због тога су напади или врло брзо малаксавали или врло скупо «стајали.

На немачкој страни, још од првих дана пољском фортификацијом се знатно више користило него ли на француској страни.

То исто је запажено и после битке на Марни. При на«ступању, Французи су били изненађени тиме што'су налазили извесне делове немачког фронта избраздане рововским „линијама и укопаним митраљеским гнездима.

Та озбиљна примена фортификације — дубоки ровови а где где и врло густе жичане мреже — моћно је потпомогла Немце у заустављању француског наступања ка Ени, после битке на Марни.

Благодарећи томе, Немци су на рачун фортификацијом 'ојачаног отпора убрзо почели извлачити извесне делове из фронта и помоћу њих стварати снагу за нов маневар — надкриљавање левог француског крила.

Немачка коњица избегава коњичке сукобе хладним оружјем; она се више паштила да француску коњицу навуче у простор тучен ватром своје пешадије и артиљерије. Сем тога, 'она је здружује са пешадијом (на велосипедима и коњима) и артиљеријом и упућује у извршење важних задатака до доласка снага које се спорије крећу.

У јесен 1914. године, и на француској и на немачкој страни, осешила се оскудица у муницији. Французи су при огласу рата располагали са по 1500 метака на артиљеријско оруђе, а на основу искуства скорих ратова сматрало се да би требало да је има двапут толико.

У овом периоду крајње покретног рата, када се ситуација мењала сваког часа, виши команданти нису били у стању да сваку акцију регулишу до детаља. То се морало надокнадити знатним уделом иницијативе потчињених, који су се каткада морали прихватити врло значајних и крупних одлука. Ову је потребу произвео и тај факат, што је моћно вагарено дејство отежавало одржавање везе, те се каткада и наређења нису могла добијати на време. Отуда је и произишла велика потреба, да виши команданти израније добро упознају потчињене са својим намерама и циљевима.

Укратко, француска инструкција од 24. августа 1914.