Ратник

ЕВОЛУЦИЈА ИДЕЈА О НАПАДУ И ОДБРАНИ 41

Француска инструкција од 16. априла 1915. године налазила је, да ће пешадијске бригаде са својом дубином бити довољне за извођење напада и искоришћење његовог успеха првог дана. Убрзо се увидело да је то недовољно, па је већ 25. маја 1915. године прописано, да се друге бригаде држе на висини почетка саобраћајница, у заклонима или бивацима, „те да се могу кренути непосредно позади првих бригада“.

10. јула исте године тај принцип је још јаче потенциран:

„Због природе акција потребних око заузимња утврђених положаја, пешадија мора бити тако организована, дау врло кратком времену може испољити низ наизменичних напрезања крајњег интензитета. Велике ће се дакле јединице организовати на релативно уским фронтовима и при томе распоређивати по дубини тако, да ће нападни ешелони моћи следовати један за другим на кратком одстојању“.

в) Ниједан део нападног фронта не може се сматрати као објекат неке просте демонстрације, или као такав, да има пасти једино због напредовања неког суседног дела, без напада живом снагом. „Цео фронт мора бити нападнут са одлучном вољом, да се непријатељева линија на свима тачкама освоји стварним јуришем“.

На командовању остаје само да густину нападних трупа подеси према томе какве и колике тешкоће разни делови фронта истављају наступању.

г) Ради већег успеха потребно је, да се нападом изведе уједно и изненађење.

Тада се та тежња у француској инструкцији од 26. маја овако оцртавала: Е

„Главно је да се непријатељ одржи у неизвесности о стварном моменту јуриша, те да он прерано попуни (поседне) ровове и тако се изложи ватри последњих рафала“.

Како је бомбардно гађање свима оруђима, које је претходило нападу, у ствари у себи садржавало више рафала раздвојених паузама, од којих се сваки обележавао са продужним гађањем, којим се имало изазвати веровање да предстоји неминовност напада, и како непријатељ није могао знати после ког ће «са рафала прећи на јуриш, то се непријатељ тиме држао у неизвесности односно момента поласка на јуриш.

Као што се види, овде се мисли само на тактичко изненађење. ду У јуну 1915. године, кад су Немци располагали само једним утврђеним положајем, француски виши команданти препоручивали су ангажовање коњице у проломљеним „деловима фронта у циљу експлоатације извршеног пролома: