Ратник

42 РАТНИК

Истина, горња потреба уочена је тек онда, кад је нестало услова за њено остварење. Немци су почели подизати и друге положаје, везивали су их за прве и тиме онемогућили кретање и рад коњице позади првог положаја.

ђ) После напада од 9. маја и 18. јуна, осетила се потреба, да напади треба да се карактеришу брзином и жестином. Пошто се успех не може очекивати на целој линији у једном. истом тренутку, јер ће се према неким тачкама морати извести и извесни маневри, то за те послове треба предвидети употребу трупа [| линије, које због тога морају бити при руци.

е) Исто тако увидело се, да нападач треба у првом елану да допре до батерија, јер, по преласку непријатељских ровова, артиљерија чини главну препреку пешадијском напредовању. Ово је потпуно тачно, јер на непријатељевом артиљеријском систему почива и снага и дужина трајања отпора.

ж) После напада од 18. јуна почела се осећати потреба, да се на демолирању непријатељске артиљерије ради како пре тако и за време припреме, а ако се демолирање не може остварити, онда се постарати да се она бар неутралише.

На тај се начин, као резултат искуства, почео стварати појам артиљеријске борбе пре и за време јуриша.

Благодарећи развоју аеронаутике, која дозвољава да се сваком корпусу прида по једна ескадрила и по један балон, као и напретку учињеном у одржавању везе између тих апарата и артиљерије, од сада се могу предузимати демолирања непријатељевих батерија са знатним шансама на успех.

Свакоме регулисању ватре против неке батерије мора следовати одмах групно: гађање, па, ако је могуће, и демолирно. Од сада ће улога контра-батерија све више и више расти у колико се буде артиљерија јачала по броју и дејству.

Поуке са дефанзивног гледишта. — а) На француској сшрани. У том се времену мислило поглавито на извршење пробоја. Од 1914. године није био израђен ни један службени упут, који би у целини обрађивао одбрану. Када је отпочео рововски рат, тада је прокламован принцип: „не губити ни стопу земљишта“.

Моћ тога принципа беше тако велика, да су се избегавала и најнезначајнија напуштања терена (по неку стотину метара), и ако би то иначе било врло рентабилно учинити у циљу избегавања оне борбене напрегнутости, што произилази из стајања у непосредној неријатељевој близини. Исто тако погрешно се сматрало, да је и част официра доведена у питање, ако он изгуби и најмањи делић рова.

Последица таквог схватања било је стално густо посе-