Ратник

ЕВОЛУЦИЈА ИДЕЈА О НАПАДУ И ОДБРАНИ 43

дање прве рововске линије. Та пак велика густина била је незгодна, јер је у обичним данима повлачила и некорисне губитке, а у случају напада уништење или заробљавање те густе посаде. Сем тога, тиме су ослабљене јединице задржане позади, те и оне више немају потребне снаге да непријатеља задрже, који је због тога у могућности да се олако дочепа земљишта на знатној дубини.

Када се 1915. године увидело, да се, при довољном располагању тешком артиљеријом, могу сигурно испревртати дефанзивне организације и да се може извршити пролом непријатељске линије, онда је (8. јуна 1915. године) већ у француској инструкцији стајало: „Сад више није ствар у томе, да се све што се има изведе у рововске линије, јер фронт, који они чине, није више неосвојив, него је баш ствар у томе, да се знатан део од њих задржи за маневар. За армију, која је у одбрани, битка почиње тек када непријатељ пређе њену прву линију. На команданту је дотичне армије дау руци има довољно артиљерије и пешадије за њено извођење. Он је (битку) мора предвиђати након снажног и вишедневног бомбардовања, које иде за тим да испреврће рововску линију и које почиње на један или више дана пре напада. Али зато контра-напад мора бити предузет, непосредно у времену непријатељевог пролажења кроз рововске линије, од стране секторских резерава, а потом и врло брзо прихваћен од стране армијских резерава, иначе ће се непријатељ инсталирати у освојеном положају, па би се потом морао предузимати понован и из основа нов припремљен напад“.

Због тога је неопходно потребно: |

1) Да се смањи густина посаде првих линија, чија се одбрана има поверити малим групама и згодно постављеним митраљезима;

2) Да се располаже резервама, које се могу лако преносити;

3) Да се може брзо ојачати артиљерија нападног фронта.

Ови закључци беху врло добри и доцније су се могли само допуњавати, али не и мењати. Дакле, сад се само требало по њима управљати. На жалост, једним потезом тешко је модификовати менталитет и навике. Пешадија се споро одлучивала да смањује густину посаде првих линија; тек када су се добила моћна и многобројна аутоматска оруђа, пешадија је то учинила (крајем 1916. год.).

При свем том, на целом фронту, 1915. године, би предузета израда другог положаја. Истина, та израда би ометана обзиром што је требало издвајати резерве за велике нападе, те их поштедети од копања, а сем тога, после проведене зиме у рову, корежирати и обуку старешина и трупа за предсто-