Ратник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ #53

пријатељске линије, дакле да се бацају мине. Пошто је недостајало свих осталих средстава, покушано је бацање из рупа у земљи, старих земљаних мерзера. Као метак била су употребљена мала пивска бурад која су садржавала 18 кгр. екразита. 11. октобра извршен је први оглед. Дођосмо до домета од 100 корака. Огледи су продужени са циљем да се у јуришном положају изгради већи број таквих мерзера и да се једновремено опали. Потпомогнут ужасним моралним и физичким дејством, продор у непријатељски положај омогућио би се. Изађе заповест да се изради стотина таквих земљавих мервера.

23. октобра дође командант армије да поново натерује на напад. По налогу врховног команданта тражио је одређен одтовор, да ли ћу нападати и када. Ако напад нема изгледа на успех, снага ће се извући и ангажовати на другом месту.

Не дадох се збунити и замолих, да могу писмено одговорити. Јавио сам:

1. Напад се по времену још не може предсказати. Групе су 400 до 600 корака удаљене од непријатељског положаја. Надирање у нападу до 300 корака у скоковима од 50 до 100. корака: Од 300 корака па даље сапама. Како артиљерија има мало граната, а пешадија ће због тога бити слабо потпомагана, може дуго трајати док се дође до јуришног положаја.

2. Насилни напад донео би ужасне губитке и мало успеха, јер би Срби одступили у други положај. Последица би била уништење даљне ударне снаге; исто тако и при неуспеху. Срби би могли тада да раде што би хтели. Добитак и улог не би дакле стајали у сразмери.

3. Артиљерија је готово без граната. За насилни напад требало би ми 130 граната за топ. Пошто се није могло рачунати на ово дотурање, држао сам сваки насилни напад за искључен.

Међутим је на другом месту извојеван успех. Западно од Српске Митровице огледани су мали дрвени мерзери који су бацали екразитне кутије од килограма тежине, Дејство је било тако запаљујуће да је један командант батаљона одмах прешао на јуриш. Јуриш је успео готово без губитака. Заплењено је око 600 пушака и много муниције. Срби су били побегли. а

Радовао сам се већ због дејства наших мерзера. Напад ће проћи не само без губитака за наше трупе, него ће бацити Србе у тако паничан страх, да ће даљи отпор бити немогућ.

Западно од Српске Митровице узето је и Равње. 27. октобра могао је коначно и 8. корпус да заузме један пут на насипу, којем је тежио узалуд већ неколико недеља.