Ратник

158 РАТНИК

пуно спреман за борбу и био би са Комб. корпусом довољан да одржи мостобран.

15. децембра, после офанзиве која је трајала 8 недеља, «стајали смо поново на угарском земљишту.

Одмах у почетку а и доцније слушала су се најразличитија гледишта о узроцима пораза. Пре свега су истицали узрок, што је офанзива изведена без одмора. Морало би се остати у Ваљеву и на Колубари и нападати тек по освежавању, после преформирања. Напад се изводио тако брзо да су трупе остале без дозоза потреба и на крају су трпеле оскудицу у свима потребама. Није било хране, муниције, а није се то могло ни дотупити. Одело и обућа беху исцепани. Рђави путеви, хладно, влажно време, рђав смештај учинише остало, да се умањи бројно стање и снага трупа.

Ово је гледиште само по спољашњем правилно. Офанззива је пропала због рђавих оперативних услова, чији се рђав утицај вије могао уклонити, јер се на време нису увидели.

Ми се нисмо могли задржавати у Ваљеву и на Колубари. Воље је било за то од Врх. Команде па све доле до трупа.

Ми се нисмо могли задржавати, јер десно крило код Ваљева није могло да живи, јер дотурање потреба за једну армију није могло тамо да се изведе. Пут Лозница—Ваљево био је тежак чак и за товарну стоку; изгледа да је безброј коњских лешева остао на овоме путу. Дотурање потреба од Шапца није предвиђено, због тога није могло одмах да отпочне и попречно је секло везе 5. армије што за дуже време није било могуће

Помоћ је могла донети само жељезница Забреж—Ваљево.. Због тога што су Срби са висова источно од Колубаре онемогућивали поправку и саобраћај жељезнице, морали су се оданде протерати. Због тога су морали даље нападати 8. и Комбиновани корпус. Да се не би оставили сами, да не би подлегли груписаним Србима, морала је нападати и 6. армија (13, 15. и 16. корпус). Тако се ови корпуси удаљише преко Ваљева далеко у планине, Дотурање потреба било је увек све теже и оскудније. Период киша отежавао је и успоравао напад. Колубара је постала тешка препрека. Кад се Срби најзад повукоше, није ни за нас више било задржавања. Жељезница није сада ништа користила, јер је десно крило било већ далеко источно од Ваљева. Тада је остало само да се иде напред, док трупе, дошавши до границе своје способности, не подлегоше српском контра-нападу.

Али све ове прилике биле су у унугарњој вези са изабратим операцијским правцем. Могли смо се унапред упознати с њима.