Ратник
ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 158
Избор операцијскога правца био је дакле стваран узрок пораза. Али не сам. Да су се ови оперативни односи у овоме правцу упознали, тада би се нашли и излази — помоћ: благовремена припрема и почетак дотурања од Шапца ка Ваљеву и ослобођење пруге Забреж— Ваљево помоћу нарочито гнгажоване групе, која би прешла преко Саве код ШапцаКупинова. Право упознавање оперативних односа изабратог операдиског правца претпоставка је за то да ће се тешкоће савладати згодним мерама.
. _„Трагика овог узрока повећава се тим, што операцијски план у својим основним цртама потиче из времена у коме је доцнији врховни командант као помоћник начелника (шефа) ђенералштаба био душа свих важнијих ђенералштабних радова. Овде је дошао повољан случај, да је творац плана имао и да га изводи — и упркос томе овај жалосни неуспех. То показује тежину заблуде.
Појачано је ово и тиме што је несрећни војсковођа рекао своме наследнику у Команди Балканских Снага: „Ако будете Србију још једанпут нападали, учините то само код Београда“.
Да се ова проста истина упознала на меродавном месту још пре рата, тада би против Србије позвата снага била довољна да се Србија трајно савлада, нарочито ако би од самог почетка препад код Београда био правилно изведен. То би нам уштедило срамоту пораза и лажан суд из тога да је 1915. год. било потребно да само дођу Немци па да се рат против Србије заврши победоносно. Нису Немци довели до пораза Србије, него горки пут кроз заблуду ка истини. Операција преко Београда успела би и без немачке помоћи.
Нису само војничке последице пораза биле несретне, него су такве морале бити и политичке.
Јединство борбене радње политике рата показало се најјасније у сталном наизменичном дејству. Пораз у Србији који се десио када су Руси већ куцали на врата Кракова и стајали на Карпатима, показао је похлепним суседима „трулу“ мо-, нархију у смртним трзајима. Гледиште да је монархији одређело да се распадне, морало је побудити код наследника срчаност за акцију и убрзало је решење Италије да ускори смрт монархије.
Поред погрешног избора операцијског правца показала се јако и слабост наше артиљерије. Артиљерија је била, као што је поменуто, по броју, материјалу, домету и дејству појединог метка слаба и не на потребној висини. Сви они људи на водећим положајима монархије, који су својим радом или