Ратник

60 РАТНИК

својим нерадом спречавали подизање артиљерије, било да су носили униформу или грађанско одело, сви представници народа који су довели до тога својим вотумом или трпели то, те да наши војници морадоше ући у рат са тако слабом артиљеријом, починили су тежак злочин на народу, они су криви за смрт хиљада храбрих војника. :

Као што сам пре поменуо, остаје реч „одговорност“ код нас у државном животу празан одјек. Нека због тога тим људима одјекне из ових редова терет тешке одговорности која је никла у неспособности или личном користољубљу: одговорност за смрт многих хиљада храбрих војника, сукривица у тешком поразу и пропасти отаџбине.

Нећу одговорити дужности, ако се овде не дотакнем једне личне жице. Несретни вођа Балканске Армије подносио је своју несрећу са таквом величином, да ја пред човеком кога је несрећа задесила стојим са много већим поштовањем него што: сам икад стајао у миру пред генералом који се у сјајној каријери високо попео и коме су се дивиле ропске душе. Није хтео да узме уза се потчињене као „јарце за отпуштање грехова“, одбио је понуду двају корпусних команданата који су му своје особе ставили на расположење, он је целу одговорност узео само на себе. То је био велики потез, И у Петроварадину где сам имао да примим команду армија, дирнуло ме је дубоко и помирило тихо достојанство и величина са којом је несретни војсковођа подносио своју судбину.

18. децембра позват сам на станицу Батајница, где ме је очекивао Реј атагзсћаПешпап«! уоп Мапегег из војне канцеларије царске.

Тамо већ нађох команданта 8. корпуса. Реја тагзећаНеитап« уоп Мапегег питао нас је по налогу цареву, да ли је потребна промена у командовању. Кад је ово питање, с указивањем на његов значај, било упућено мени, одговорих ја: Ако хоће још једанпут да се напада, тада се безусловно мора промена извршити, јер је повгрење у водство јако уздрмано. Ако се остане у одбрани, тада ја не држим да је потребна промена. Рејатагзећаешпап! хоп Магеегег упита ме даље о расположењу трупа према водству. Тада му се морала саопштити незгодна изјава: „Срећа је што Врховна Команда не борави међу трупама“.

Изасланик царев, који је већ раније позвао на савет друге команданте, изјасни се да је довољно обавештен,

Пред вагоном ме задржа Тејт. уоп М,, јер има да говори са мном. Рече: Морам ти саопштити да армија управо тебе тражи. Али као Еејатагзесћа|Јешптал! ти не можеш бити командант армије; ти мораш стога да будеш шеф ђенералштаба