Ратник

4 РАТНИК

лико јак, да су обе противстављене борбене снаге биле доведене до немогућности да једна другој нанесу јаче ударе, услед чега су и борбе, па и ратови, понекад врло дуго трајали. Дуги пак ратови доводили су до материјалног растројства и самих победилачких држава, те је тиме изазвана реакција, тежња да се ратови и борбе брже изводе, а та тежња довела је до покретних ратова, опште обавезе служења у војсци и поновног придавања значаја принципу „Прво дејство, па заклон“. По овоме начелу, заклањање је дозвољено само у оној мери, у колико шо допушта могућност да се у истом времену прошив непријашеља изводи и потребно, јаче од његовог, убиствено дејство. Тај обзир и данас важи. Артиљерац се не може повући позади гребена толико, да својим зрнима не може тући непријатеља. Стрелац се на ватреној линији не може сместити у такве заклоне, да из њих никако не може гађати непријатеља. У рову се етрелац не сме толико загњурити у ров, да му пушка због тога гађа у небо у место да гађа у непријатељева тела.

Али, као што се стрелац због искоришћења заклона не сме толико иза њега скрити. да потом не може употребити пушку, исто тако није паметно ако се заклон при дејству против непријатеља не искористи у потребној мери. Није паметно стајати у стојећем ставу позади заклона, који би нас заклонио у лежећем или клечећем ставу и који би нам давао могућности употребе пушке. Зашто непријатељу изложити 2—4 пута већу мету, кад се против непријатеља може дејствовати и са излагањем 2—4 пута мање мете. Зашто стрелце изложити непријатељској артиљеријској ватри и у времену бомбардовања, када они у том времену могу бити држани у заклону.

Због урођеног инстинкта самоодржања много је већи број оних, који ће заклон искоришћавати на штету дејства, него ли оних који га због тежње за бољим дејством, неће у довољној мери искористити, јер је инстинкт самоодржања толико јак да борац често пута занемарује, губи из вида обзир потребе корисног дејства против непријатеља. Према томе, да би се у борби дошло и до жељеног дејства, неопходно је потребно да се борац, поред сузбијања инстинкта самоодр- · жања у дотичном тренутку, израније обучи како и колико треба да се заклања у борби. Овом обуком у правилном заклањању, тј. у правилном искоришћењу заклона, двоје се постиже: војник ће се спремити да у довољној мери умањи опасност по себе — материјална страна овог питања — а сем тога у њему ће се створити колико толико јака навика, у извршивању тога посла да ће она доцније, у борби, донекле