Ратник

108 РАТНИК

Као што се из овог примера види, пегави тифус се шири са легендарном брзином, чим се појави. Борба са већ појављеном заразом је тешка и замршена. Наше специјалне прилике и наше пасивне и неискусне епидемијске мере само су погоршавале ствар. За епидемијске акције ми смо били толико неспремни, неуки и невешти, да се озбиљна борба са епидемијом није могла ни замислити. Ми смо били толико пасивни посматрачи свега, шта се са нама и око нас збива, да је ствар текла сама собом и да се све развијало само од себе. Путеви и правци, којима се ширила зараза, најбољи су доказ наше неспреме за борбу са овом страшном епидемијом.

Док је у Бугарском рату (1913.) колера никла на Овчем Пољу и у води Брегалници, па одатле преко Велеса—Скопља — Куманова пренета у Ниш, — дотле је овде цегави тифус избио на војишној линији Ужице—Милановац—Ваљево—Ла"заревац—Београд и одатле пренет опет у старо легло Ниш и даље у Скопље. Пегави тифус је, на тај начин, упућен оним правцима и оним путевима, куда је ишао цео свет са војишта у позадину и обратно, где је као кроз главне артерије струјала сва крв војске и где су и дању и ноћу пролазили непрестано каравани војске, народа, избеглица, рањеника, 6олесника, заробљеника, и т. д. Кроз те је артерије убризгана зараза војсци и целом народу у позадини.

Пегави тифус је са горње линије упућен у земљу, у главном, у два правца, који су се у Сталаћу састајали у · главни: Сталаћ—Ниш— Скопље. Полазна два крака су била: Ужице—Чачак—Краљево —Крушевац—Сталаћ и, други: Ваљево—Лазаревац—Аранђеловац— Младеновац. У Младеновац. се стицала зараза и са трећег крака: Београд—Младеновац.

Упућена у земљу и народ овим правцима, зараза је остављала иза себе и после себе свуда трагове. Она се после растурала и ширила по земљи на све стране исто онако, као што смо то видели из напред наведеног примера пегавог ти"фуса у Ческој. Где год је пролазило много људи — избијао је заразни пламен. Ми ћемо овде поћи трагом и извидети најглавније тачке тог трага и најважнија легла заразе.

Прва етапа заразе од фронта биле су пољске бољнице. Од свију места и тачака на војишту, где се скупљао и мешао најразноликији епидемијски материјал, пољске болнице и по природи своје службе заузимају прво место. То су жиже, где „се скупља и меша све што изнемогне на фронту: и рањеници, и болесници, и заражени, као и још незаражени. ~

Антихигијенско_ стање тих етапа у то време је познато. То су била свратишта и преноћишта у првој нађеној сеоској

згради, где је на простртој по поду слами мешано и ређано