Ратник

“ п

Фе

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 199

наслону на 3. бугарску дивизију, која је имала да остане у досадашњим својим положајима на Ниџе планини. Одступање је изведено већином неопажено, само према левом крилу 8. бугарске дивизије. Срби су то благовремено осетили и снажно гонећи спречили су да Бугари заузму одређене положаје. Тек северно од Груништа Бугари су се могли зауставити. Према армији фон Винклера наступало је према немачком сазнању 6 српских, 3 француске и пола руске дивизије.

6. октобра, после јаке артиљеријске ватре, Французи су два пут покушали да у равници с обе стране места Кенали-а пробију бугарски фронт, али без успеха. Већином их је задржала немачко-бугарска артиљерија пред самим препонама.

„Али зашто и да пролевају Французи овде, на далеком Балкану, своју крв, кад још има 6 српских дивизаја! Нека оне нападају, па ако им продор у луку Црне Реке успе, онда ће Бугари морати испразнити и положај у равници, те ће Французи и без борбе ући у главни град српске Маћедоније“, резонује једнострано аутор, не дозвољавајући да су и други народи способни да идеалније схвате своје савезничке дужности,

Борбе у околини Кенали ограничиле су се од тад на артиљеријску ватру, али уједно започеше нове и теже у луку Црне Реке.

„Опрезно, спретно и прилагођавајући се терену, наступали су српски батаљони ка луку Црне Реке.“

Још 6. октобра покушаше Срби да изненадно пређу Црну Реку, али без успеха. Други дан по подне настављају они форсириње Црне Реке и до 8. ујутру њина јака одељења прешла су реку између Брода и Скочивира и поред тог што су у борбу биле уведене и последње бугарске резерве. А кад су истог дана по подне „жилави Срби“ понова напали ослабљену бугарску пешадију, постигли су потпун успех и долина Црне Реке са местима. Брод, Сливица и Скочивир била је пеповратно у њином поседу.

Пристигла појачања са Вардарског одсека нису могла ништа изменити на тој чињеници; она су употребљена за попуну великих бугарских губитака. Армијска команда настојала је свим силама да бар спречи продор и слом фронта, док не пристигну појачања, која су се са грозничавом нестрпљивошћу очекивала. Али као да су и Савезници били о том обавештени и Срби настављају и 9-ог свој напад, одузимајући Бугарима неке коте северно од Скочивира. Борбе које су се одиграле два дана доцније, нису им донеле никаквог новог земљишта. 14. октобра предузимају Французи после снажне артиљеријске припреме напад дуж железничке пруге, а истовремено настављају Срби своје наступање у луму

РАТНИК, СВ. 11. 1922 9