Ратник

182 РАТНИК

је авантуру, која је карактеристична за тешку оријентацију у том терену. Предвођен „спгурним“ познаваоцима терена, батаљол је непримећено прошло кроз бугарске и српске линије, да 0: се зауставио код једне српске батерије. Послуга ове, држећи батаљон за енглески, дотрчала је одмах покретним кујнама, да би добила што год за јело, итек касније увидела се обострана заблуда. После кратког пушкарања, батаљон се вратио са неколико рањеника и неколико заробљених Срба на тачку поласка.

Ноћу између 19-ог и 20-ог издато је наређење, да се 20-ог у зору Срби нападну и да им се одузму 18-ог изгубљени положаји. На расположењу стајаху 5 немачких батаљона; на Бугаре се није могло рачунати. Због недовољне муниције напад се имао извести изненадно и без артиљеријске припреме. Подухват је био ризичан, јер нападна трупа и нови командант нису познавали терен; али с друге стране с њим се није могло отезати, пошто су српски успеси почели озбиљно угрожавати и положаје у равници.

Немачке припреме за напад нису остале од Срба незапажене, јер кад су њине трупе почеле наступати, Срби су били већ приправни за борбу у положају. У првом налету одбачене су.предње српске трупе на широком фронту и јуришни делови |. батаљона 42. пешадијског пука приближаваху се Велеселу, кад их сустиже бочни противудар Срба. Напад је одмах застао, и место жељеног циља морало се задовољити незнатним земљишним добитцима.

И поред тог неуспеха немачко вођство не напушташе намеру, да заузме 18-ог изгубљене положаје или бар висове северно од Градилова и Велесела, јер се с њих доминирао сопствени положај а могао фланкирати и положај у равници.

12. ловачки батаљон, доведен 21-ог на вечер из Прилепа, имао је 22-ог да понови напад, којем су се требали придружити и делови 44. бугарског и 146. немачког пешад. пука.

22-ог у 8:30 часова, после кратке артиљеријске ватре, започео је 12. ловачки батаљон напад. Недовољно потпомогнут од своје артиљерије, батаљон је тога дана изгубио око 350 мртвих и рањених. „Као фјез ајег (црни дан) усадила се та борба у успомену преосталих. И у истину, 22. октобар је „Црни дан“ саског ловачког батаљона,“

И нападне трупе, које су се на западном крилу придружиле биле, наишле су на „непоколебане, са многобројним митраљезима начичкане положаје“. Поред свег јунаштва изостао је жељени успех.

Тек је сада увидело немачко вођство, ; да је немогуће ба- цити противника преко Црне Реке без знатних нових трупа.