Ратник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 128

После овог настала је до 27. октобра нека пауза у борби, но правог мира није ни тад било. Савезничка артиљерија није штедила муницију и дејствовала је дан и ноћ. „Српска пешадија, истакнути добри гађачи, митраљези и бацачи мина, вребали су сваку прилику, тако да је сваки дан било губитака“.

Свакодневно су Срби предузимали мање офанзивне подухвате. Рад на утврђивању ишао је споро и ограничио се на најпростије мере. Поред тога, дотуривање муниције и материјала било је због недовољних транспортних средстава сасма слабо. Што је још најгоре, здравствено стање трупа се осетно погоршало. Наступила је киша и студен, а многе јединице су још биле у платненим летњим оделима. Ипак је вођство настојало, што му је више могуће било, да се припреми за предстојеће борбе. Команду над свим трупама у луку Црне Реке предузео је ђенерал фон Хипел, опробани борац из битке на Соми, одакле је управо и отпослан. Као бившем артиљеријском бригадиру прва му је задаћа била да рационалније организује артиљерију у „дивизији фон Хипел-а“. 23-ег упућен је 9. ловачки батаљон у околину Прилепа, 3. батаљон 146. немачког пешадијског пука доведен је са Вардара своме пуку у Тепавце, 11. резервни ловачки батаљон дошао је у Орехово као дивизијска резерва. За појачање артиљерије уведене суу положаје батерије 65. артиљеријског батаљона.

Чим се време поправило, отпочели су Срби после артиљеријске припреме опет нападати у правцу Тепаваца. Напад је одбијен, што је окуражило вођство да покуша одузети важни вис, који је лежао на неких 1000 метара северозападно од Велесела. У 5 часова после подне предузео је 2. батаљон 42. немачког пешадијског пука напад, али и овај пут су сви напори били узалудни а губитци велики. Срби су задржали све своје положаје.

Убрзо се увидело, да су борбе 27. октобра представљале само један увод. Главни напад одредио је ђенерал Сарај тек за 29-ти, у недељу. Раном зором почеле су многобројне батерије са највећом снагом тући немачко-бугарске положаје. Брда су била обмотана димом и прашином. Четири часа је трајао тај демонски концерат. Најзад српске колоне, до последњег тренутка закрчиване у праху, грунуше у јуриш. Настају очајне борбе пуне дирљивих епизода. Немачко-бугарске батерије снажно суделују и Срби су заустављени. Само је јужно од Тепаваца противник упао у фронт, али противудар сакупљених ордонанса и телефониста приморава га, да се и одавде повуче.

Али упорни противник није ни сад одустајао од своје намере. После артиљеријске припреме у 4:30 часа по подне