Ратник
134 РАТНИК
истог дана настављали су Срби свој напад. На неколико места успевају да уђу у положаје, али их противнапад једне немачке чете и бугарских мањих делова приморава на одступање. Изнурени лежали су на вечер пријатељ и непријатељ један наспрам другог. Крваве је губитке нанео 29. октобар немачким трупама. Оба батаљона 146. немачког пешадијског пука спала су на бројно стање од 3 чете и морала су се сменити са 3. батаљоном. Јака и трајна киша проузроковала је да су следећи дани прошли без борбе, што је дало у први мах повода нади, да су борбе за ову годину завршене. Али брзо се увидело, да ће се Сарајева офанзива наставити средином новембра.
Румунска је била у тешком положају и њој се морало помоћи. Савезничка врховна команда послала је француског министра војног на Маћедонски фронт да подстрекне Сараја на активност. Почетком новембра предузели су Французи посаду у западном одсеку у луку Црне Реке, дочим Срби са 3 дивизије осташе и даље у источном. Немци су рачунали да имају пред собом најмање 4 француска и 16 српских пешадијских пукова. Против таквих припрема Бугари и Немци нису добили никаквих знатнијих појачања. Једна обећана бугарска пешадијска бригада за смену већ истрошених бугарских пешадијских пукова није приспела. Три батерије 33. немачког артиљеријског пука уведене се у положаје код Тепаваца; 9. ловачки батаљон сменио је бугарске трупе источно од саме Црне Реке. То је било све чиме се могао појачати фронт у очи пресудних бораба. Зато су пак трупе и вођство неуморно радили, да ојачају положаје. Ђенерал фон Хипел, рањен, није ни један дан пропустио а да не обиђе положаје. У висини Јаратока започели су пионири и 500 турских раденика са изграђивањем новог положаја.
Дани велике борбе од 10. до 14. новембра
Тмуран и магловит освануо је 10. новембар. Жива савезничка артиљеријска ватра лежала је на немачким положајима и предсказивала, да се нешто особито спрема. Али, док се овде водио артиљеријски двобој, допираше око подне жива пушчана паљба са источног одсека, где су се Бугари налазили, а убрзо и вести, да су Срби прегазили 55. бугарски пешадијски пук. Два батаљона 2. бригаде 10. бугарске дивизије, упућени да изведу против-удар, прикључили су се деловима који су већином одступали и не покушавајући озбиљно да изврше своју задаћу. Само су батерије дејствовале снажно и у вече су коначно зауставиле надирање противника. У западном одсеку потпуковника Вајца сви су напади тог дана одбијени. ;