Ратник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 185

У зору 1. новембра поновно је лежала савезничка артиљеријска ватра на целом фронту у луку Црне Реке. Источно и јужно од Тепаваца поновљени напади против 42. немачког и 28. бугарског пука остали су без успеха. Али зато се ситуација источно код Полога још више погоршала. Срби су заузели и ово место и наставили наступање према Чегелу. Једна немачка, једна аустријска и 3 бугарске батерије, које су се жртвовале за своју пешадију, пале су им у руке.

Вођство није ни 11-ог по подне уочило, због слабе везе, опасност која је већ од 10-ог по подне постојала за трупе код Тепаваца, оно још увек замишљаше, да су Бугари у најмању руку на висовима северно од Полога и ношаше се надом да ће 10-ог изгубљено земљиште једним противударом моћи повратити. 11. резервни ловачки батаљон, одређен да ово изврши, дознао је тек у наступању, да су Срби прешли и преко Чегела и да надиру од Крапе на Ивен. Противудар је природно изостао; батаљон се укопао северно од Чегела. Тек сад се ситуација разјаснила. 3. и делови 2. бугарске бригаде, који су били код Полога, одступили су без прекида све до гребена између коте 1212 и Ивена.

Овај српски продор код Полога створио је велику празнину у фронту; од бугарских пешадијских пукова 39., 40., 55. и 56. остали су још незначајни остатци, од којих се није више могао очекивати никакав већи отпор. Резерава није више било. 9. ловачки батаљон, изведен из фронта, и васпостављено немачко брдско митраљеско одељење 218., из Прилепа, било је све што се могло учинити да се затвори рупа у средини фронта. Балонско немачко одељење бр. 43 приспело је 11. новембра на фронт и пласиравши се код Биљеника омогућивало је од тада артиљерији да сређеније изводи своју борбу.

Немцима се чинило, да су и Савезници имали великих губитака или пак да ђенерал Сарај није одмах увидео велики значај успеха, који су му донели српски напади од задња два дана, јер је дозволио да 12. новембар протекне доста мирно. Само се артиљерија користила одмах ситуацијом и већ је пред вече почела да туче бочно положаје код Тепаваца.

Ситуација 12-ог на вечер била је и превише јасна сваком немачком борцу.

„Успе ли противник да уништи и западни одсек, онда му је намеравани продор потпуно успео. Ништа га не би онда спречило да маршује ка Прилепу. С тим би пак био запечаћен слом 11. армије и целог Маћедонског фронта. Шта је то значило за Балканско војиште и за целокупну ситуацију, могло се тада само слутити. Данас ми то већ знамо, пошто нас је