Ратник

138 ПИ РАТНИК

Нови положај су посели: од утока Бистрице до у Црну Реку 44. бугарски пешадијски пук, даље према истоку 12. ловачки батаљон, па 146. немачки пешадијски пук са два батаљона у јачини једне чете, — са 3. батаљоном од свега 70 пушака као резерва јужно од Врањеваца. Важни висови јужно и југозападно од Јаратока заузели су остатци 42. немачког пешадијског пука (450 пушака) појачави деловима 9. и 28. бугарског пешадијског пука и са 2 ловачке чете. 11. резервни ловачки батаљон постављен је на чуки Јаратока, док је седло у наслону с обе стране друма, који води од Чегела ка Ореховици, поверено двема бисиклистичким четама. Као дивизијска резерва прикупљени су остатци трију чета 9. ловачког батаљона код Суходол—Раје.

Од Грумаши на исток протезао се одсек 2. бугарске бригаде 10. дивизије који су посели остатци 39., 40., 49., 53. и 58. пешад. пука; 3. бугарска бригада 8. дивизије са 55. и 56. пешадијским пуком повучена је као резерва иза фронта. Већина ових бугарских трупа није имала скоро никакву борбену снагу. Ђенерал фон Бело посетио је 15-ог нове положаје и померио је 9. ловачки батаљон иза 2. бугарске бригаде.

Организовање новог фронта било је спојено са највећим тешкоћама. Киша и снег искварили су све · путеве тако, да је свако снабдевање дошло у питање.

Срби су Бугарима узастопце следовали и скоро без отпора заузели коту 1446 на неких 1000 метара испред коте 1212. Само се с муком спречило да им и ова задња не падне у руке. И према Немцима наступали су Срби 15-ог по густој магли, која је покривала сав предео, али су их заштитнице још цео дан задржале испред положаја.

16. новембар протекао је размерно мирно; слаба артиљеријска ватра била је на коти 1212, а Срби су се скоро неприметно појачавали од Чегела према коти 1446.

Свакако ни Савезницима није било лако, под таквим временским околностима, да припреме своје даље нападе. Али, у изгледу на велике успехе, ђенерал Сарај је са највећом енергијом терао своје трупе напред. „Увек је предочавао. Србима, који почеше почешће већ и малаксавати, да ће победничка награда свих њиних жртава и напора бити освојење њине отаџбине. И с тим је противнички вођ измамио и задњу снагу из ових трупа“.

17. новембар освануо је ведар. Хладан северни ветар растерао је маглу и цео фронт од Јаратока до коте 1212 узеле су одмах савезничке батерије под ватру.

„Српска пешадија је у крвавим борбама последњих недеља стекла искуства и поуке. Док су Срби досад нападали