Ратник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ 139 положаје ва висовима после краће или дуже артиљеријске припреме у широком фронту, приближаваху се сада под заштитом ватре многобројних топова поједини стрелци у скоковима, од заклона до заклона, настојећи да дођу у небрисани простор испред наших положаја. Овде се постепено сакупљаше јуришна трупа, да би после кратке паузе напред грунула, док су потпоре хитале у скоковима упадном месту. Овако наступање пешадија није могла озбиљно да спречи ни пушком, ни ручном бомбом, а камо ли митраљезом“.

Први удар био је управљен-на положаје између Јаратока и Грумаши-а. Срби су после огорчених бораба заузели положаје делова 39. бугарско глешадијског пука испред Грумаши-а, а у даљем наступању зауставиле су их бисиклистичке чете са положаја на седлу с обе стране друма.

„Главне напоре сконцентрисали су пак Савезници на коту 1212. Више часова сипале су њине батерије огромно гвожђе на тај вис. Сви су се ровови и заклони затрпавали. И тад је наступио 2. зуавски пук, елита француске пешадије, уз звуке значара у напад. Оваквом налету није могао одолети 40. бугарски пешадијски пук и узмакао је на неколико стотина метара према ивици платоа. Противник није гонио, баражна ватра немачких батерија наносила му је велике губитке.“ Али Срби, брзо одлучени, донесоше митраљезе у тек заузете положаје и уперише ватру у леђа немачких посада на седлу с обе стране друма.“ ·

С падом ове коте била је решена и судбина новог положаја, а и Битоља, који је тако прирастао Бугарима за срце. Срби су добили новог подстрека за даље борбе, ђенерал Сарај могао је целом свету указати на овај видни доказ свога успеха. Све је ово био разлог да се ђенерал фон Хипел одлучи да покуша поновно заузимање ове коте. Али пошто појачања нису још пристигла била, то мораде поверити и ову пресудну задаћу 9. ловачком батаљону, којим је командовао потпоручник Фуст.

У мрачној ноћи и по снежним путевима батаљон је приспео после великог напора до бугарских положаја испод коте 1212. Потпоручник Фуст се одлучи да изненадно и без артиљеријске припреме изведе напад. Три бугарске чете придружиле су се батаљону на крилима. У 5 часова изјутра препад је извршен и успео је. Посада, која, се није овом надала, прегажена је, појединачни отпори су сломљени и кота је неоспорно повраћена и поседнута. Још једанпут изгледаше да је катастрофа отклоњена.

18. новембар био је дан жестоке борбе на свима фронтовима, па и на Маћедонском. Ђенерал Сарај одлучио се за.