Ратник

0 БОРЧЕВОЈ ПСИХИ 11

Као што постоје врло храбри људи, тако постоје и врло плашљиви људи, који са плашљивошћу иду толико далеко, да их називају кукавицама.

И врло храбри људи и, срећом, велике кукавице ретки су. Немогуће је рећи, да ли је у једном рату било више кукавица или оних што су из реда „врло храбрих“. Ако би се хтело судити по броју осуђених и одликованих; са сигурношћу би се могло рећи да има више „врло храбрих“ него ли „кукавица“.

У средини, између „врло храбрих“ и „кукавица“, налазе се сви остали борци. Масу војске не чине дакле ни они што. су врло храбри ни они што су кукавице; њу чине обични борци.

Нису ретки примери да су људи из групе „обичних“ каткад избијали и показивали се врло храбри, а исто тако и као врло велике кукавице. Гро, маса људи, са средњим је интензитетом борбености, храбрости, али су појединци из те групе у стању да се каткад издигну и покажу као и они „врло храбри“, односно да се унизе и покажу као највеће кукавице.

По досадањем схватању, и ако страх и храброст леже готово једно уз друго, ипак се између њих налази једно средње стање, стање у ком се баш и налази највећи део бораца. У том стању страх је савладан тек у толикој мери, да борац извршава само додељене му борбене дужности без испољавања акције, којом се излази из граница обичне дужности. Само они пак борци, који у себи толико потисну страх, олносно у толикој мери у себи распале дух борбености, да у извршивању дужности предњаче својим осталим друговима или се у томе чак толико истичу, да своје дужности извршавају и у тренуцима највеће опасности, кад то остали не чине, само такви борци стичу право да се називају храбрим.

Између ових храбрих и оних што не излазе из граница обичне дужности, као и међу њима самима, постоје врло многе нијансе. Целокупним се васпитањем мора радити на. томе, да се борци васпитавају и спремају за изражаје храбрости највишега степена, јер је и сувише мален број оних, који би у себи могли нагомилати толико инстикта за храброст да би их због тога требало нарочитим мерама кротити. Без обзира на то што се на пракси морамо задовољити, ако нам борци буду бар у толикој мери савлађивали страх, да потом извршавају своје борбене дужности, ипак се стално мора радити са тежњом да се у овом послу постигну што већи резултати. Борба иставља тешке задаће и за сваку војску постоје моменти кризе, када страх може надјачати дух борбености. У таквим се пак приликама често спас једино