Ратник

2 РАТНИК

техници и командовању, изрази јача душевна напрезања, тај постаје сигурним победиоцем. Та су душевна борчева вапрезања толико јака и толико у специјалним правцима изразита, да борчевој психи дају нарочити изглед. За нас је војнике од интереса да се упознамо са том борчевом психом, наравно само са практично-војничког гледишта.

|. Инстинкт. самоодржања и, борбеност

У борби, човека руководе у главном две тежње: тежња да сачува свој-сопствени.живот и тежња да. изврши борбени задатак.

Инстикт_ самоодржања. — Тежња да се сачува свој сопствени живот потиче из човековог урођеног инстинкта самоодржања, а сем тога њу донекле изазива и борбена потреба да се сопствени губитци смање до потребних граница могућности. Инстинкт за самоодржањем толико је јак, да у необично великој мери ограничава и кочи борбену акцију. Од вајкада се борба састојала баш у томе, што се, при наношењу удара непријатељу, морало уједно и изложити опасности да сам будеш погођен. До сада никад није борба добивена од неке стране, која је претходно себе била поставила у такав положај, да јој супротна страна није могла ништа учинити. Ко би желео при мачевању, да између себе и противника има зид, тај никад не би могао доћи до победе. Ту ни до борби не би могло доћи, ако би оба супарника хтели, да тај услов буде испуњен при њиховој борби. Дакле, да би се дошло до победе над непријатељем, ради које се једино борба и води, мора се уклонити зид, те да би се непријатељу могао нанети самртни ударац или бар ударац, којим ће се толико онеспособити, да ће се морати признати побеђеним. Да би се пак супарнику нанео потребни снажни ударац, не рачунајући ту оне ударе који се наносе мучки, из потаје, разбојничколоповски, — у часној се борби борац силом околности наводи да и самог себе изложи ударцима свога непријатеља.

Та неминовност сопственог излагања при вођењу борбе стоји у супротности са тежњом ду се сопствени живот сачува. При томе је инстинкт самоодржања каткад тако јак, да понекад овлада бићем човека у толикој мери, да он постане као узет, забезекнут, укочен, неподобан за борбу.

Срећа је само у томе, што је штетно „дејство у борби тог инстинкта самоодржања код разних људи различито и што га у многоме умањују друге врсте човекових осећања и други нагони, те ипак највећи део људи може да води борбу у пркос. томе што им излагање опасности сваког тренутка може донети смрт. Када тога не би било, до борбе не би