Ратник

РАЗЛИЧНОСТИ 109:

како да поступа са том незгодном децом, као што су људи и жене у његовој служби.

Мајке се често сећају свог властитог детињства и оног што им је њихова околина дала. Господари, без традиција, без узора, не осећају ни у свом срцу више инстинкт који су много година абдикације и одвратности угушили. Кад к теби буду пружали руке, шта ћеш радити2

Да би одговорио жару гомиле, треба у свему каону врлини бити изнад ње и познавати је. Ти си се одвојио од масе твојом културом, интелигенцијом, карактером, укусом. Ти сигурно знаш шта вредиш, а2

Оливије порумене, а капетан мрдну раменима и повика:

— Ја, драги мој, не припадам гомили. Хоћу ли ја, који сам много читао, да се покорим њеном закону незналаштва > Треба ли да се ја, који сам храбар, покорим његовом закону лествовањаг Ја, који сам цивилизован, да се покорим њеном закону грубостиг Постоји једна каста; она се зове елита; ја њој припадам. .

Али ја нећу, да се са мени сличнима затворим у једну кутију од слонове кости. Мени су потребни мали исто онако као што сам ја њима потребан. Између наших двеју снага судар је судбоносан. Љубав или мржњу, треба изабрати. Борићемо се у сваком случају до победе.

Ти не би желео, мислим, ди народ победи! .

Мушко треба да победи, Оливије. ја сам то осетио на паради за раздавање одличја прошле недеље. Стојећи у строју међу одликованима орденом почасне легије, позади ђенерала и њихових штабова, видео сам дефиловање, истим кораком, гломазних Црнаца Новога Света, и окретних Мароканаца и лаких као богова наших Француза. Лепа свечаност, сећаш ли се Америка, Африка и ми! Па и сама Азија шуњаше се туда, сретали смо у повратку дуж пута гомилице Анамита, сви личе један на другога и скројени као осредње жене. Крупни Црнци који су нам се овом приликом први пут приказали под својом великом заставом и музиком, избацивали су ревносно ноге и испрсивали се. Кад су долазили према ђенералу, они су окретали к њему своје беле очи. Посматрао сам жудно ове округле главе, на врху којих су се клатили наши шлемови. Узбуђени, бледи Црнци, драги мој, изгледали су као дасу имали смокве на место усница. Мароканци, горда бића, ватрена ока испод чврста чела. Затегнута врата, они су истицали према ђенералу своје горде браде. За њима су долазили Французи. Ти си био међу њима. Моја честитања, мали мој. Твој вод није марширао, он је клизио. Каква грација у корачању ове наше деце, у кретању витких тела и руку. Лица су им била свежа,