Ратник

110 РАТНИК

уснице влажне, очи умиљате. Све то, Оливије, само за један поглед шефа. Он је испред нас, на једној узвишици, стајао непомично. Видео је једне за другима: накострешене Црнце, грозничаве Африканце, дивне Французе и доминирао над свима. И требало је то, јер мали који се покоравају имају, као девојке, срце пуно претње: узми ме, али ћу ти скочити за гушу!

На то одавање лажни богови одговарају гордошћу, прави „љубављу. и

Чувај се гордости. Не мисли да је гомила, кад велики вајар извуче из ње овда овда по коју лепу фигуру, упропапашћено тесто. Тесто је ту споредно. Оно није начињено само да би ти од њега постао, него да траје. Ти си испао из њега, да бдиш над његовом лепотом, његовим богаством и вечношћу и изишло је из наћава само зато, да ти лебдиш над њим.

Елита је изузетак, ништа друго. Закон је безбројно човечанство. Пази, господару, да не заборавиш гомилу, јер она неће. тебе да заборави. Е

Знаш ли шта је недостајало пре ратаг Срдаца. Сувише интелигентни а са мало срца: тако пропадају велики народи. „Ако ти не осећаш то као ја, узалуд ми труд и ми ћемо остати на истој тачки.

— Говорите, г. капетане.

— Не. Жедан сам и глава ми гори. Размислићеш. И ако, убеђен али без храбрости, будеш нашао да је задатак изван твоје снаге, ти ћеш бацити и држаље са сикиром, постаћеш дедан паразит више и моћи ћеш, ако ти се то допада, да тошаљеш, кад одспаваш твоје пијанство, јадне несретнике у апс.

С француског пуковник С. Р. Д.