Ратник

ИСТОРИЈСКО РАЗВИЋЕ ВОЈСКЕ 19

редом. Коњица тежи да притисне уназад оба противникчка крила и да укљешти пешадију.

За време Тридесето-тодишњег рата, коњица је јуришала касом; на краће одстојање испаљиваху се пиштољи и удараше се сабљом, палошем: главно дејство у овом налету имађаху дакле пиштољ и сабља. Са појавом Турака у Европи поче коњички јуриш да се изводи у галопу: главно дејство имађаше овде сам коњ жестином удара — сћос.

После победе, бачен противник се не гони и даје му се времена да се прибере и опорави; стога значај борбе није био велики. Зими се нису изводиле никакве војне операције. Трупе су се распоређивале у кантонмане ради зимовања.

Све горе наведено односи се само на борбу европских држава међу собом. Сасвим друга се начела посматраху у операцијама против најратоборнијег противника овог времена — против Турака. И овде ћемо видети да директиву за законе о стратегији даје начин снабдевања војске.

Турска војска снабдеваше се отимањем, пљачком, те стога она не могаше ратовати зими. Свој ратни циљ Турска војска је морала постићи до конца јесени. Ово је време. врло кратко, када се узму у обзир даљине, које је војска имала пешке да пређе. Да би свој циљ постигли, Турци су покренули велику војску тражећи битку и тежећи да главним ударцем противника униште. Логичан је и закључак, да се после победе противник гони до коначног уништења, да би му се могао диктовати мир до конца јесени.

Пошто је турска војска била независна од основице снабдевања и комуникацијских линија, правац њихових операција могао је бити слободан у духу циља који се хтео постићи: обично на противничку престоницу, у којем се правцу сигурно морао наћи противник, који се хтео уништити (турски походи у правцу Беча у 1529., 1532., 1664. и 1683.). Ови фактори крију у себи можда главни узрок, зашто су турске операције против Беча и Пеште остале неуспешне. Да су Турци имали бржа транспортна средства, карта тадашње Езропе била би другојача.

Аустријски војсковођа Принц Евгеније брзо је схкатио преимућство оваквог ратовања и примењиваше овакова начела и у ратовима са Лујем ХЛ. Далеко би ишло излагати све потанкоће о начину ратовања са Турцима, пошто је то данас без интереса а и није имало знатног уплива на развијање организације и тактике западних војсака.

2. Време Фридриха П. до избијања Француске

Револуције Ова епоха не представља ништа друго до продужење и