Ратник

18 РАТНИК

Проналаском бајонета (око 1700 г.) оба ова вида пешадије прелазе у један.

Касније долазе и бацачи ручних бомби (отепадег5), најодабранији и најснажнији људи. Доцније ишчезава овај начин борења и под именом гренадира разумева се одабрана трупа, елита.

Артиљерија у ово доба није била тактичка јединица и према томе не представља још викакав род оружја. Не беше још прописног модела, него се овај уступаше нахођењу и увиђавности мајстора, произвођача. Послугу топова вршише испочетка мајстори и мајсторске калфе, а после војници. Запрега се узимаше под најам за време рата. Артиљерија тога времена носи обележје једног заната, еснафа; њено ватрено дејство беше незнатно.

Постојале су још и нерегуларне трупе, најмљене за време рата и наоружане по средствима којима се располагало. Тако звани: Хрвати, сережани, хајдуци, пандури и т. д.

Тактика. — У близини непријатеља, када је битка била. неизбежна, војска из маршевског поретка шири фронт делећи се на више колона, чија се одстојања смањују приближавањем ка непријатељу. На 2—3 км. пред непријатељем војска се зауставља и прелази се у борбени поредак.

Овај борбени поредак (одте де ђанаШе) беше сталан, непроменљив, шаблонски, без обзира на прилике и створ земљишта. Прво се означио фронт, који је увек био паралелан с непријатељским. У средини борбеног поретка постављаше се пешадија у 3 и више борбених редова. Тек на бојишту, пред сам бој, именоваху се команданти борбених редова који опет са своје стране назначиваху своје команданте батаљона. Појам „батаљон“ не беше раван нашем. Овим називом обележава се једна група од више чета са заједничким задатком а и ради лакшег командовања у борби. Пред пешадијом и између пешадијских борбених редова беше место за нерегуларну војску, за вођење уводне и припремне борбе, а с друге стране за попуну губитака у борбеним редовима. Она са лаком коњицом имала је и да обезбеди формирање борбеног поретка.

Коњица се постављаше на боковима пешадије са дубоким борбеним редовима и имала је да врши пресудан удар.

Главна резерва на расположењу команданта беше тешка коњица.

Артиљерија беше прикупљена и гађаше плотунима,

По свршетку формирања борбеног поретка пешадија се креће без уздржавања до успешног пушчаног домета (око 100 корака) где почиње паљбу плотунима из 4 врсте: прва врста испали пушке и легне, затим друга врста и тако даље