Ратник

ИСТОРИЈСКО РАЗВИЋЕ ВОЈСКЕ 23

опадати. Војсковође после њега, подражавајући мртво његов манир, доведоше цео систем једностраним схватањем идеја на степен шаблона. Врхунац ових једностраности беше постигнут при. избијању Француске Револуције.

Резимирајући предњу епоху видимо:

1. Мале војске, насилно попуњене и насилно одражане на окупу.

2. Поједини родови оружја деле се на разне гране за једностране, специјалне задатке.

3. Борбени поредак је једна укочена крута целина у руци команданта без икакве еластичне отпорности и растегљивости.

4. У стратегији влада кордонски систем, који цепа војску у мале групе, онемогућујући пресудне успехе.

Биле су потребне велике побуде да се овај систем распадне. Ту побуду дала је Француска Револуција.

Револуција је била растројила стару француску војску; већина официра је била из племићског реда и избегла из земље. Француска је тада имала против себе целу Европу, која отпоче једну врсту крсташког рата ради успостављења старог режима и „божанских“ права. Ваљало је створити војску способну за рат. По старом систему то беше немогуће, те је тако морао наступити и преокрет на војном механизму и преустројење војске на сасвим новој бази.

Француској беше потребна војска, стога она замени професионалну војску народном војском увођењем опште војне обавезе (Гемег еп тазбе). Али се ова војска није умела борити по начелима линеарне тактике, пошто је за ову била потребна дуготрајна и мучна обука, те се тако морало приступити и мењању тактике: у место борења у строју прешло се борењу у раштрканој, проређеној слободној форми. Ово беше почетак нашег стрељачког строја. Овај начин борења у слободној форми дошао је из Америке, где је био примењен у рату Американаца против Енглеске, где суделоваше и Французи.

Увођење ове нове тактике повукло је за собом и измене у организацији војске, прво у томе, што пешадијски топови не могаху следовати брзим и лаким покретима растројене пешадије. Стога ови излазе из састава пешадије и формирају се самосталне батерије. Е

(Овако велике војске снабдевати из војишних магацина било би врло скупо, поред других неспретности, те се поче примењивати реквизиција, као најјефтинији начин снабдевања. (Ово је имало пресудан утицај на вођење операција: пошто је реквизиција тешко оптерећивала становништво на ратишту, то се сада тежи да се ратиште снажном офанзивом