Ратник

24 РАТНИК

пренесе на непријатељску земљу. Ово се могло чинити тим пре, што су војске биле велике а независне од комуникацијских веза.

Ради што интензивнијег искоришћавања земље за сврхе реквизиције војска је при покрету морала узети широки маршевски поредак, да би тим могла што већу и ширу зону експлоатисати. Војска се у наступању дели на поједине колоне са паралелним линијама марша (тагсће еп естдашег). Ну за сваку колону постојаше опасност да буде нападнута од бројно јачег противника и уништена, пре но што би јој суседне коконе могле притећи у помоћ. Стога растојање оваких колона није смело бити веће од једног дана марша. Да би ипак таква нападнута колона могла ангажовати нападача најмање један дан, она је морала имати у свом саставу све главне родове оружја: пешадију, коњицу и артиљерију, који чињаху једну нераздељиву целину у руци команданта колоне. Тако постаде једна тактичка јединица вишег реда — дивизија.

Противници Француске ратоваху по кордонском систему, т. ј. на свима главнијим тачкама имађаху утврђене деташмане. Ове позиције Французи нису нападали једновремено, делећи своју војску на онолико одреда колико је било непријатељских положаја. Они су нападали са скупљеним снагама прво једну, и уништив је, другу и тако редом, при чему су били потребни брзи покрети те тако унесоше у Европу маневарски рат, који је Наполеон довео до врхунца усавршења.

Разумљива је ствар да ова револуција у стратегији, тактици и организацији војске није учињена у један мах. Све је дошло. постепено, црпећи увек из искуства претходног рата. За првих десет месеца 1792. године Французи су увек побеђивани; војска је оскудевала у свачем, у сред зиме бејаху и голи и боси, мнсги су имали дрвене цокуле. Али савезничке сила уместо да удружене иду напред, оне се задржаваху око освојења појединих области; војсковоће, научене да ратују по кордонском систему, не хтедоше напред док не буду поседнуте све комуникације и задржаваху се око опседања утврђених места. И тако француска војска доби времена да се реорганизује.

Попуна. — Кад је Француска имала да издржи рат против савезничких сила, влада је најпре покушала да војску прикупи добровољцима. После конвенат усвоји систем обавезне службе која имађаше привремени карактер, „док непријатељи не буду протерани са земљишта француске републике“. Али се после овај закон по потреби продуживао. Војскама из 1793. године поставише за војсковође старе ниже официре и подофицире; аванзовање је тако брзо ишло да је на пр. Хош отишао као