Ратник

104 Ратник

Губитци коњице ђенерала Врангела били су знатни, али је и успех био још знатнији — истеривање бољшевика из Донске Области и заузеће Царицина.

2. Дејство Црвене коњице Буђениеве у октобру, новембру и децембру 1919. године, приморавајући најбољи 1. пешадијски корпус Добровољачке армије и Донску армију на одступање ка Ростову. Том приликом 1. пешад. корпус био је подвргнут целом низу коњичких јуриша Буђениеве коњице и бло готово сасвим уништен.

3. Дејство регуларне коњичке дивизије ђенерала Барбовића у јануару и фебруару 1920. г. код Ростова. Сјајни успеси чисто коњичког дејства били су код Ољгинског, Камишевке и код Ростова, на десној обали Дона.

Не сме се прећутати ни рад Буђениеве коњице Црвење Армије у операцијама у Пољској, која је својим брзим маневрима и енергичним дејством пожњела огромне успехе и одатле успела да се за невероватно кратко време појави на Врангеловом фронту на Криму и ту зада последњи смртоносни удар Добровољачкој армији.

Расмотрив успешан рад коњице у прошлом европском као и у руско-грађанском рату, ми не смемо као Французи прећи у крајност и сматрати ватру као једино главно средство коњичког дејства у будућем рату. Ми не смемо искључивати могућност примене хладног оружја. Ми се морамо припремати за оба случаја, ми морамо бити свесни тога да ће у будућем рату употреба ватре бити као нормална појава, али не смемо убијати „коњички дух“ у нашој коњици претварајући је у пешадију на коњима.

Крајности су опасне које се доцније скупо плаћају и тешко исправљају.

Коњички мајор, Дим. М. Стојадиновић.

0 НАПОЛЕОНОВОМ ШТАБУ.

У Француском листу „Та Кеуце де Рап“, од 1. маја 1921. год. потпуковник г. Кепе Тошгпае5, поводом спомена стогодишњице Наполеонове смрти, написао је једну кратку студију о Наполеоновом штабу. Е

Од интереса је да се са тим и сами упознамо.

Ја ћу покушати да то изводно изчесем и да том приликом уукажем на извесне карактеристичности.