Ратник

Различности 105

У доба пролетње војне 1813. године Наполеон беше у туној снази своје вештине: командовао је са од прилике 300.000 војника, на фронту од 470 км. од ушћа Елбе до чешке границе. Стога је за посматрање и узет Наполеонов штаб из "тога доба.

Као што је Лудендорф играо врло важну улогу поред Хинденбурга, ратна историја могла би навести више примера, где су начелници штабова имали знатног и дубоког утицаја на одлуке својих команданата. У Наполеоновом штабу ничег сличног томе није било. Поред и около њега налазили су се само извршиоци. Овај је човек засењивао одмах и непосредно своју околину као и цео остали свет.

Катастрофа из 1812. године није умањила његов војнички углед. И ако је претрпео пораз, ни један се генерал није могао похвалити, да га је био победио; тада је једино руска зима надјачала његов геније. Али и после тога код Наполеона се није могла констатовати ма каква физичка или интелектуална ослабелост. Имао је 44 године. Замори руске војне нису га изнурили. По повратку у Париз, 18. децембра 1812. године, радио је више но икада, проводећи по целе ноћи без сна. Од 29. априла па до примирја сва своја кретања врши на коњу.

Формирање и спрема армије у року од четири месеца за пролетњу војну право је чудо од радљивости. Царева мисао увек је солидна; то се јасно констатује, ако се пропрати кореспонденција, у којој је давао војничке савете принцу Евгену; она је увек врло гипка, дивна са своје хармоније, коју поставља између идеје и извршења. Наполеонови и ратни и операцијски планови не беху никада тако грандиозни као планови из тога доба. Никад он не беше показао више лакоће у модификовању концепција према захтеву услова, што су проистицали из нових прилика.

По извесним знацима ипак се могло мислити да је његов карактер претрпео извесне промене под ударцима недаће из 1812. год. Извесни посматрачи, који су у толико били више пажљиви, у колико. су му били мало наклоњени, бележе код њега наизменичне промене веселости и туге; за време најозбиљнијих дискусија расејан је, видно заузет неким другим мислима; будућност његове династије задавала му је бриге. Понекад изгледа као да је изгубио оно поверење у своју звезду.

Његов штаб састојао се из два јасно одвојена дела: из „Царског главног стана“ („Огапа Опагнег сбпега! трепа!“) и „Администрације војске“ (ЛА ппизабоп де! агтее“). Овај други део каткад је зват и „Опатег облега! адтииа га“ (Административни главни стан).

„Администрација војске“ вршила је улогу, у Наполеоново доба, коју је у овом последњем рату у француској војсци