Ратник

Различности 113

Оза је група становала у неком већем месту на комуникацијској линији. По француском Ж. С.

Ако се општим погледом прегледа напред речено, онда ће се уочити следеће:

Наполеон је располагао необично јаком интелигенцијом, вољом и прецизношћу у раду.

Наполеон је био свестан своје величине.

(Сав идејни посао у оперативним радњама Наполеон је обављао сам, па је чак лично исписивао и опште оперативне заповести.

Наполеон је много рачунао па тачност и концизност у раду, па је зато био и завео писмено међусобно општење у штабу чак и између себе и свога начелника штаба. Писменим општењем он је лично давао јасне идеје, а и своје млађе посредно је натеривао, да добро и пажљиво простудирају сваки извештај и да изводно испишу његову садржину на неисписаном делу хартије самог извештаја.

Велики умни рад махом произзоди ћутљивост и заборавност, па је и то посредно утицало на горњи начин Наполеоновог општења. У тежњи да избегне разна објашњења, он је постављао јасна питања и захтеве својим прво-потчињеним и ови су се потом са великом озбиљношћу и радљивошћу морали паштити да му даду тражене податке. Колико су ови морали радити, и ако је њихов посао био тачно опредељен, види се и по томе што је Бертје био забранио долазак к себи ма кога од Наполеонових ађутаната, те да га не би узнемиривали у раду. Он се затварао са своја 3—4 лица и ту је радио на тачно одређеним пословима.

Овако уоквирен рад, наравно, ипак је могао давати добре резултате, јер је Наполеонова моћ рада била необично велика, па је његова глава отправљала знатан део послова својих потчињених.

Зато што је: Наполеон централистички у себи држао тежиште свих чисто оперативних послова, зато су административни, артиљеријски и инжињеријски делови штаба били остављени са врло великом иницијативом.

Овакво регулисање посла у Наполеоновом штабу врло је добар доказ, да је рад штабова тешко прописати до детаља једном за свагда и да ће он вазда варирати поглавито према особинама команданта и првопотчињених му органа, а нарочито начелника штаба. О томе се вазда мора водити рачуна. При том је корисније, да се командант и начелник штаба допуњују

Ратник, св. М!. 1922 5