Ратник

114 З Ратник

него да су истих особина. Узмите, рецимо, да се у једној команди нађу и командант и начелник као људи који не воле општење писменим путем, који увек рачунају на споразуме и договоре усменим путем, који сматрају да је тежиште њиховог посла у идејном раду. У тој би команди потчињеним каткад била остављена већа слобода рада, но што би целисходност у дотичном тренутку дозвољавала. Ту би се техничкој страни ђенералштабне службе можда поклонила недовољна пажња, од чега би могло бити штетних последица.

Потреба, да у раду влада хармонија и да се при томе ипак загарантује успех, иставља велику тешкоћу начелнику ђенералштаба. Командант као старији слободно испољава своје навике и особине при раду, а начелник ђенералштаба при томе има да задовољи обзире службе и да свој рад и држање подеси и према командантовим навикама.

Због тога је увек потребно да се тамо, где међусобно подударање не произлази. спонтано као последица погодно сретнутих људских природа, тачно регулишу односи, од стране команданта, између њега и његовог начелника штаба и осталог особља. Ако се то не уради, онда ће постојати чести случаји неспоразума и неслагања. Наполеон, који уочава своју велику надмоћност над непосредном околином, до детаља је био регулисао дужности појединих својих органа. Наравно, начелник ђенералштаба мора само и при тим приликама знати, да он, само зато што му нешто не спада у одређени делокруг рада, не сме пропустити да укаже на потребне чињенице, ако види да се командантово решење клони незгодној одлуци, јер ово може долазити некада из необавештености а некада и као последица командантовог темперамента, који је каткад у стању да умањи рад разума. У таквим приликама начелник ђенералштаба мора себе и жртвовати, па указати на потребно, макар то и изазвало извесне теже односе или чак и прекид истих између њега и команданта. При овоме се начелник штаба мора нарочито добро чувати, да то не учини у обичним приликама, када није у питању акција. Кад се има довољно времена за доношење одлуке, начелник штаба може после извесног краћег времена, али наравно опет благовремено, ту ствар изнети своме команданту са новом аргументацијом, са више разлога и образложености.

Што се тиче писменог општења по нашим штабовима за време рата, може се рећи да се оно и код нас прилично завело. Истина, оно се није обављало, бар колико је мени познато, између команданта и његовог начелника штаба. Иначе важна су наређења вазда издавата писмено осталим начелницима одељења и интендантуре. Ово је рађено са раз-