Ратник
Новости и Белешке 125
7
(Ова се начела могу одважно позредити па ипак победити, ако непријатељ не уме експлоатисати учињене грешке; она се могу строго примењивати па ипак подлећи, ако је: извршење осредње. Она захтевају од својих извршилаца више утанчаност духа, него ли геометријски дух.
Она нису довољна за успех, као што знање правила: стихотворства није довољно да се постане добар песник. Победа зависи од многих других елемената, броја и ваљаности трупе, материјала којим се располаже, извора из земље,. морала народа, стања противниковог ИитД., итд.
Неколико историјских примера јасно ће показати релативни карактер ратних начела.
Ратна вештина, па и сам здрав разум, казује, колико јепробитачно обухватити крило непријатељево, али овај маневар није без опасности ако непријатељ реагује благовремено..
Код Кастиљона (5. авг. 1796.) Бонапарта баца на позадину Вурмсерову Сериријерову дивизију, која долази из Маркарије; приспеће Сериријера у Гвидицоло одлучује успех.
Код Хохенлиндена (3. дец. 1800.) победа је обезбеђена“ обухватним покретом Ришпанза према Матенботу кроз шуму Сен-Кристоф.
Код Бауцена (20.—21. маја 1813. маршал Неј има да. наступа са три корпуса на Хохкирх да пресече одступницу непријатеља, који је заузео положај иза Спреје. Мада задржаван Берклеј де Торијевим корпусом, Неј стиже у позадину“ Блихерову и заузме Прајтиц; али оклева, окреће-обрће, изгуби село и пусти Блихера да умакне. Битка остаје нерешена.
27. авг. 1813. Савезници су тучени код Дрезде. Наполеон наређује да их фронталним правцем гоне Мира, Мармон, СенСир, бочно Вандам широким обухватним покретом према» Кулму. Вандам нападнут, сам обухваћен, положи оружје са: целим корпусом. Неуспех је поражавајући. —
Маневар унутрашњим правцима, примењен Наполеоном. у год. 1796., 1813. и 1814. сваки пут је дао различне резултате. У новије време он је прибавио сјајне успехе Хинденбургу у Источној Пруској противу Жилинскових армија (битка: код Таненберга и у Мазурским језерима).
Пређимо одмах на горе наведене примере, који се дотичу Клука и маршала Фоша.
Клук је могао наступати на Париз и узети га, пошто би, свакако, најпре потиснуо армије Галиенија, који се био» решио да се чврсто брани; пад престонице би имао огромног моралног одјека, без сумње. Али Немци немађаху довољно» срестава да у исти мах нападају Париз и гоне гро француских армија у одступању к југу. Наступати на Париз значило»