Ратник

Војсковођ Ж. Мишић 7

утицаја и мучан живот, који је кроз цео свој век, од рођења до смрти, водио. Сиромаштина за време школовања, незаслужено удаљивање из војске пензионисањем 1904. и 1913. године и најзад борба око подизања шесторо деце и брига за опстанак породице нису били без утицаја на дефинитивно формирање појединих његових карактерних особина.

Стваралачки дух је нарочита снага, која проналази и ствара, то је.јединствен и прави душевни дар, који се. тако лепо осећа међу одликама војводе Мишића. Његово лако и брзо одлучивање, чак и онда кад су биле у питању одлуке од највећега значаја, беше од капиталне важности по његов рад у току ратова, а проистицало је из других лепих особина: јаког проматрачког духа, сигурног испитивачког погледа, брзе оријентације и правилног схватања догађаја. Војвода Мишић био је човек који је слутио и предвиђао различите ратне радње, вођ који је инстиктивно предосећао извесне ратне појаве и процесе. Та проницавост и моћ предвиђања чине једну његову генијалну црту, која га је лако уводила у највамршеније ситуације и у савршено неочекиване ратне догађаје.

Сетимо се само под каквим је условима и у каквом стању примио! 1. армију новембра 1914. године. Одступање, знатни губитци, пад морала, неред,.., а он и при свем том савршено оптимистички гледа на догађаје и предвиђа успех, у који мало ко вероваше. Још прве вечери по доласку у штаб армије 2. новембра 1914. године у Мионици, без икаквог обзира на критичну ситуацију у којој се Прва армија стварно налазила, говорио је шефу штаба и начелницима неких одељења; о предстојећој офанзиви, 0 успеху Армије, који ће се изборити, о унишшењу непријатеља... И ово његово предосећање и предвиђање, које у Армији беше схваћено као последица непознавања тежине и деликатности ситуације и Армије и целокупне наше војске, — дословце се обистинило после непуних двадесет дана.

Живојин Мишић, који је у свему био веома позитиван човек, имао је и ту ретку особину, да је тренутно могао сасредити сву своју интелигенцију и сву своју моћ на извесан предмет или догађај који га је интересовао, а последица тога беше: правилно схватање и јасно појимање свега што је од нарочитог значаја.

Његово око било је сигурно. У свима операцијама, које је комбиновао и изводио, показивао је осећање извесне надмоћности над непријатељем, само у овоме осећању он никада није претеривао, он никада непријатеља није ни багателисао ни подцењивао, већ га увек по све правилно ценио. Да наведемо само два примера.