Ратник

8 Ратник

Другог. дана Сувоборске битке 21. новембра 1914. године у 10.35 часова пре подне, упознавајући на телефону војводу Путника са постигнутим успехом и догађајима који на фронту Армије беху у пуном развоју, Мишић је знатан отпор непријатеља врло правилно предвиђао и ценио и изразио веровање, да ће се и тај отпор сломити чим Армија избије на вододелницу Проструга— Рајац, као што је шо у сшвари било. Већ идућег дана, 22. новембра пред саму ноћ, Прва армија је стала чврстом ногом на јаке вододелничке положаје; тродневна битка Армијом завршена је и крунисана сјајном победом.

Неколико дана доцније, управо 25. новембра око 10 часова пре подне, у разговору телефоном из Бољковаца са помоћником начелника штаба Врховне Команде о општој ситуацији створеној заузимањем Космаја од стране непријатеља, ђенерал Мишић беше и јасан и прецизан. Он је смејући се доказивао да ситуација ни у ком случају не може више да буде врло озбиљна, како се то у Врховној Команди мисли, и да заузимање Космаја представља само „шрзање болесника, који је у агонији и на самршничкој постељи“... Догађаји који су се ускоро одиграли, потврдили су, да је Мишић и у овој прилици ситуацију савршено тачно ценио и потпуно правилно схватио.

Наведени примери још једном нас убеђују да је војсковођа Мишић имао војнички шаленат, да је дакле располагао природним даром: проницавим и стваралачким духом и продук-

тивном творачком моћи.

Живојин Мишић имао је врло висок појам о дужности, сваки свој посао отправљао је са неуморном марљивошћу. „Дужност пре свега“, говорио је често. Говорио је и радио тако, јер је за њега било само дужности све до смрти, он за одмор и умор није знао.

„Увек је гајио највећи осећај и најтоплију љубав према "Отаџбини, а народ свој, и то нарочито сељачки део народа из кога је и сам поникао, неизмерно је волео. Са људима из народа уопште узев, а са сељацима специјално, уживао је да општи, и кад год му се у току рата указала прилика да са њима дође у додир, био је срећан да их поучи, охрабри, да им да упуства и да их припреми на жртве и веће патње.

Никада нећемо заборавити његово дивно држање и ванредно лепо опхођење према нашем избегличком свету, који је у току одступања Прве армије од-Ваљева ка Горњем Милановцу у првој половини месеца новембра 1914. године напуштао своје огњиште и бегао од бестијалног непријатаља. Избеглицама, стоком и колима, на којима беше потоварена сва њихова покретна имовина, беху закрчени сви путеви одступни правци Прве армије, тако да је кретање војске и њених тренова било веома јако отежано, а у неким данима