Ратник

12 Ратник

вању у доста прилика прелазили су у право тврдоглавосто, разуме се на корист ствари која је у питању. Срећа је у томе што ово тврдоглавасто, које, као што је познато, увек потчињава разум вољи, код војводе Мишића није се тако често испољавало, те није ни било штетног утицаја на његов рад, до чега би иначе морало доћи.

По Жоминију, великом војном научнику, „најбитније су особине једнога војводе најпре морална храброст, која одводи великим одлукама, а за шим хладнокрвност или физичка храброст, која савлађује опасности пи ш.д“ ИМ сећајући се овог давнашњег тврђења великог француског стратега, срећни "смо што можемо констатовати, да је наш велики војсковођ Мишић био богато обдарен и једном и другом храброшћу.

У мирно доба Мишић је неколико пута патио само с тога, што је имао довољно мушкости и командантске храбрости да по важнијим питањима изнесе отворено стоје мишљење, без обзира на то што се то мишљење неће свакоме допасти. У рату, пак, сви његови сарадници из штаба Прве армије, из 1914., 1915. 1916., и 1917. године, а из штаба Врховне Команде 1918. године, сведоци су огромне и свакодневне моралне храбрости, којом је Војвода располагао, а која се тако лепо огледала у његовој мирноћи, присебности, пошпуној хладнохрвности, у саокојном расуђивању и слободном одлучивању у најкришичнијим и најопаснијим тренушцима по армију и земљу. Тринаести и четрнаести новембар 1914. године, врло су интересантни примери за потврду ових мојих навода. Овог дана још пре зоре почео је командант армије да прима неповољне извештаје о неуспесима и тешком стању наших трупа на појединим одсецима армијског фронта. На фронту Дунавске дивизије другог позива дефинитивно напуштање Маљена и повлачење левокрилне армијске групе на Бабину Главу и Падове, а уз то губљење коте 680 и коте 684; на сектору Дунавске дивизије првог позива изгубљен положај Срасле Букве; на одсеку Моравске дивизије другог позива непријатељ заузео положа! Боблије, и најзад на фронту Дринске дивизије првог позива изгубљено Доње Брдо и Осоје. Командант армије лично прима све ове непријатне вести, али га оне ни најмање не нервијају: после кратког размишљања он посве мирно доноси одлуку: за благовремено извлачење из додира са непријатељем, за прикупљање и уређивање армије на погоднијим положајима испред Горњег Милановца. Сутрадан, дакле 14. новембра исте године, пред команданта Прве армије, ђенерала Мишића, стичу "се из свих његових дивизија још црњи, управо поражавајући извештаји. Сви дивизијари, а из Моравске дивизије другога позива и сви пуковски команданти тога дана писмено изјавише, „да је нашим војницима овладала потпуна душевна клонулост,