Ратник

Војсковођ Ж. Мишић 1

прецизна одлучност и велика одважност, која у извесним случајима прелази чак и у дрскост. Јест, дрскост, јер како би иначе могли назвати, на пример, његову одлуку од 19. новембра 1914. године за напад на непријатеља Првом армијом, која је и ако од четири дивизије имала свега 22.000 пушака, то јест таман толико колико треба да има једна једина дивизија2 То. је дрскост, која је резултирала из доброг познавања и правилног схватања моралног стања своје и непријатељске војске, као и из осталих побројаних већ карактерних одлика војводе Мишића. Но ваља нам одмах додати, да је и мимо свега наведеног војсковођ Мишић био и смотрен командант, само је та његова смотреност и најпотребнија предострожност била увек у лепој хармонији и са одлучношћу и са одважношћу. Зар није разумна смотреност: повлачење армије Мишићеве на положај код Горњег Милановца 16. новембра 1914. године, пре но што је наступило росуло, које Врховна Команда у Крагујевцу није могла да осети, па се стога врло енергично и прошивила одлуци Мишићевојг Зар се у руковању Сувоборском битком 20. 21. и 22. новембра исте године, и поред све одлучности и енергије команданта Прве армије, не осећа. и његова лежерна, али на оправданим разлозима заснована, предострожност2

Из наведеног видимо, да се војвода Мишић, као и све велике војсковође, у данима искушења и кризе када му је ситуација онемогућавала методички рад, обраћао ризику, којим је постизао велике резултате; само он није никада стављао све на коцку, нити је у опште хазардирао пре но што би све проценио и о свему добро размислио, пре но што би пројектовану ратну радњу окружио са што више вероватноће за успех. Његова разумна обазривост спречавала је на првом месту стварање таквог стања код потчињених јединица, из: којег би се могла развити паника, а уз то штитила га је трајно: и од свих могућих неповољних изненађења.

Сва пак јачина карактера војводе Мишића огледаше се поглавито у оној величанственој особини, која му је чувала моралну равнотежу и за време најтежих потреса. У најтежим тренутцима свог напорног и плодног рада, у тренутцима који су у страсним и нервозним природама изазивали раздраженост а у малодушним општу малаксалост, он је умео савладати свој гнев, био је моћан да потпуно сачува своју слободну вољу и да у сваком тренутку одлучивања и рада иде само за саветима здравог разума. Но, објективности ради, морамо овде одмах напоменути, да се његова одсудност и жилавост у ваступању замисли често преливала и у тврдоглавост. Његова гвоздена воља и челични карактер нису познавали несавладљивост препона, за њих је било све постижно, и у томе веро--