Ратник

16 Ратник

једној, и прелажења овог у дрскост, у другој прилици; да оцени величину његовог умора физичке снаге и отпорности у савлађивању свеколиких ратних тегоба.

За време операција Мишић се стално бавио размишљањем о томе, на који ће начин очувати, повратити или подићи морал својих трупа. Али његов рад у овоме правцу није се сводио само на размишљање, јер је Војвода у томе стварно и успевао, служећи се са правом вештином многим иначе познатим методима и начинима. У једном случају позивао је живом речју или наредбом на љубав према отаџбини, Краљу и роду свом, у другој прилици потсећао на наше јунаке и националне борце, на нашу славу и величину из скоре прошлости; у трећем случају изјављивао је благодарност војницима и старешинама за постигнуте успехе итд.

Живојин Мишић је имао увек начина да вадахне своје трупе поуздањем у њихову храброст, да их наелектризира одушевљењем за славу и љубав према народу, Краљу и земљи својој. И у том погледу он је био прави вођ који је имао крв, месо и све особине своје нације, коју је и ванредно познавао и неизмерно волео. После првих и познатих његових успеха у вођењу Прве армије 1914. године, код целокупне наше војске, а нарочито код старешинског кадра, беше створено уверење, да је Прва армија у рукама човека, који савршено познаје свој занат и који је потпуно на висини и ситуације и дужности. Ти први али бриљантни успеси учинише га веома популарним. и апсолутним ауторитетом над свима у нашој војсци. И официри и војници ишли су од тада под његовом командом без: размишљања у смрт, јер су били уверени, да се под командом. Мишића мора победити.

Тај силни ауторитет и огромна популарност у вези са. успесима, којима и доцније беше проткана свака његова ратна. акција, прибавили су му у току последњих фаза светскога. рата пуни ореол непобедности, не само у редовима наше и савезничких армија, већ и на непријатељској страни. То је била једна специјална моћ, једна нарочита снага војводе Мишића, која је уз све остало и сама по нешто доприносила његовим успесима у вођењу наше војске при окончавању рата.

Познато је истина да и најгенијалнији војсковођа не може успевати у својим ратним предузећима, ако уза се и под својом командом нема такве рошчињене који су у стању његове планове и идеје ваљано да остварују, који знају прилагодити његове одлуке одговарајућим бојним приликама и који су способни да се ставе на супрот и да смело дочекају оне многобројне случајности, којима свака ратна операција. изобилује.