Ратник

Мр >

у

Војсковођ Ж. Мишић 17

У овом погледу војвода Мишић је, и као командант армије и као шеф штаба Врховне Команде, био у врло повољном положају, јер његови потчињени беху добри познаваоци ратне вештине, предузимљиви, енергични, искусни и уопште врло добри команданти. Но, паралелно са овом сретном околношћу, војводи Мишићу је и само командовање било знатно олакшано, благодарећи његовом савршеном познавању непосредно потчињених команданата. Он је и војничке способности и карактерне особине сваког непосредно подређеног му команданта и функционера уопште невероватно тачно познавао. Нико од потчињених није био у стању дага импресионира и да му се другојачије представи, него што је биоу ствари. Ако би се и десило да му под непосредну команду дође које лице, са којим дотле није радио, он би га студирао, распитавао би се и процењивао са свих страна, тако да је у току од једне недеље био: начисто с тим, шта од њега може очекивати, Добро познавајући своје потчињене, војвода Мишић умео је њима да командује и показивао је праву вештину у опхођењу са њима за време операција. Тако једног дивизијара, који беше познат својом одлучношћу и сталном готовошћу за најрискантнија предузећа, чак после и лепих и великих постигнутих успеха, веома је опрезно похваљивао, бојећи се, да му случајно каквим пренагљеним актом не омете остварење његове намере; другог, ваљаног, али доста предострожног команданта, ободравао је по неколико пута дневно за време битке или гоњења и пробраним речима утицао на њега ради изазивања јаче активности у раду.

Војсковођ Мишић није био „сштничар, он никада није досађивао потчињенима улажењем у детаљ њихова рада, увек се опходио достојанствено и командантски, ситуацију расматрао са широког гледишта а главну своју пажњу концентрисао на најважнија питања. Па ипак у току операција гледао је да утиче на сваки догађај, да покаже свој утицај на развој бојних радњи на свим деловима пространог армијског фронта, само при овоме он је био пун обзира и такта према осетљивости потчињених команданата. Уопште војода Мишић био је командант који уме да заповеда. Правичан, строг и дисциплинован, а с друге стране благородан човек, широка и племеншта срца, -— импоновао је својим потчињенима, којима је иначе претходио примером у сваком погледу и у свима приликама, а нарочито у данима недаћа и опасности, у часовима умних и физичких напора. ·

Тромост и смешењашшво јако је мрзео а, колебање, узбуђивање и кукавичлук презирао и гонио. Људе, који су по

Ратник, св. МЛ. 1922. 2