Ратник

26 Ратник

бисмо тада да добијемо више у времену, које би јако утицало на угодније и одлучније решење рада наших савезника у Солуну.

У будућем рату ми имамо да рачунамо са авионима, као. веома моћним среством за рушење нарочито комуникацијских објеката у позадини непријатељске војске. Вероватан успех њиховог рада тешко ће бити париран и спречен, и поред предузимања свију могућих осигурања, јер ће техника учинити све своје, да се ово срество потпуно усаврши и искористи у рату исто онако, као и остали родови оружја.

Према овоме ми морамо узети ово у обзир и одбацити и помисао на једну једину пругу нарочито сада, када имамо и нашу тако пространу и развијену обалу. Ми морамо гледати у будућност претпостављајући оно стање, у коме ћемо сеу најтежим околностима у ратно доба наћи и према томе стању спремити у садашњости све оно, што је потребно и умесно, у циљу парирања свију оних неприлика у које можемо доћи.

Са овог гледишта кад пођемо, доћи ћемо анализом до позитивног решења, да је неопходно и нужно да се излазак наш на море огарантује са најмање две жељезничке линије, са изласком на два модерна и добро уређена, довољно удаљена једно од другог, морска пристаништа.

Израдом жељезничке линије: Београд—Сарајево— Сплит и Ушће Лима—Б. Которска, у вези са изградњом моста преко Дунава код Панчева, створила би се од Београда једна важна светска тачка, у коју би се поред приспећа бродова са три правца, стицали и директни возови са Црног мора, из Босфора, са Белог и Јадранског мора и из многих великих западних и северних европских вароши. Ова пруга у вези пруге: К. Митровица—Ушће Лима, па даље од Сарајева за Загреб, постала би она моћна артерија, која би спојила на делу Сарајево—Ушће Лима све наше како војно политичке тако и културно трговачке центре: Београд, Сарајево, Загреб, Љубљану и Скопље најкраћим везама. Део пруге: Ужице—Сарајево могао би се стога назвати мостом уједињења, јер ће се на овоме делу најчешће виђати и упознавати и трговци и обични путници и војници и ђаци и уопште цео наш троимени народ.

Израдом пруге: К. Митровица—Ушће Увца и ЛашваТравник—Б. Лука, везали би се центри индустрије: Љубљана и Загреб са центром шума и руда: Сарајевом и центром будуће агрикултурне покрајине: Скопљем. Ова би пруга у исто време пролазила кроз крајеве насељене здравим и снажним елементом, коме је потребна жељезница ради његовог културног и економског развића.