Ратник

О ЈЕДНОЈ НЕДОБИВЕНОЈ БИТЦИ 11

„Мада је напредовање нападних армија мање брзо но што се рачунало, ја не мењам ништа у општим инструкцијама за офанзиву а које сам раније издао. Нарочито се не предвиђа никакав застој у операцијама.“

Али истог тог дана командант централне групе армија, ђенерал Мишле, посла Нивелу извештај у овом смислу:

„Напади, извођени према инструкцијама од 17. априла ради пробоја фронта у правцу северо-истока, нису дали никаквог резултата. Централна група армија располаже са свега четири пешадијске дивизије свежих трупа, а и количине у муницији недовољне су за извођење пројектованих напада. У осталом, непријатељу је скренута пажња и он је имао времена да се освести. Следствено, треба се задржати на делимичним операцијама, којима би се везао и трошио непријатељ и које би имале за резултат поправку садање ситуације,“

22. априла би одржан састанак између Нивела и команданата група армија. Сада, као што се види и из горњег извештаја команданата централне групе армија, потчињени Нивелови команданти беху слободнији у изношењу својих мишљења, јер пред њима сада стајаше Нивел са неиспуњеним обећањима ако не и са неуспехом. Сада се лако дође до споразума. Идеја о општем пробоју би напуштена и замењена идејом о извођењу четири делимичне операције.

Дакле, да је и раније било више умерености у очекивању резултата, да је било више искрености међу највишим командантима, да су се политичари мање мешали у чисто командне ствари, нападни план израдио би се хладније и смотреније, јер би известан део неодмерености сам по себи отпао.

Место тога, мешањем политичара команданти беху подељени на две групе; у једној беху Нивел и Манжен, а у другој готово сви остали. Потчињени команданти, у жељи да дођу у контакт са владом, износили су овој своја мишљења обилазним и недозвољеним путем, а некад је та мишљења тражила влада обилазећи Нивела.

Ради очувања свог угледа Нивел није хтео да излази на сусрет напоменама, које су долазиле преко владе. На тај су начин остале понеке ствари неисправљене, што би иначе било учињено да су их потчињени команданти били износили отворено и непосредно.

У том случају, ако би и дошло до резултата мањих но што су очекивани, ипак тај резултат не би био пропраћен разочарањем. У овом случају било би обратно.

Сада, после рата, у Француској о тој битци полемишу Пенлеве, бивши војни министар, и ђенерал Манжен, ондашњи